AKO PIJETE OVE LEKOVE, NE SMETE UZIMATI VITAMIN C! Upozorenje farmaceutkinje: Cink uvek treba kombinovati sa ovim

O čemu apotekari treba da razgovaraju sa pacijentima, kako da ih posavetuju i šta da im naglase kada podižu lekove, suplemente i preparate, za Jutarnji program RTS-a govorila je Andrijana Cvijetinović, magistarka farmacije i specijalistkinja za biološke lekove.

„Osnovna uloga farmaceuta je da kaže pacijentima kako i kada treba pravilno da uzimaju lek. Najčešće za savet pitaju stariji ljudi i dementni ljudi, koji imaju mnogo potpitanja pa im nije zgoreg napisati uputstva na kutijicu leka“, kaže Andrijana Cvijetanović.

Osim njih, trudnice zbog svog stanja takođe ne bi smele da piju neke suplemente i lekove, kao i deca i omladina.

Prema njenim rečima, pacijente uvek treba pitati da li su alergični na nešto, da li već piju neku terapiju ili uzimaju antidepresive.

Čak i vitamin C koji se nalazi u skoro svakom voću ili povrću treba izbegavati u nekim slučajevima.

Konkretno, ljudi koji piju antiametike (lekove protiv povraćanja) treba da ga izbegavaju jer može da dovede do trovanja i da smanji resorbciju gvožđa. Sa druge strane, kada se piju preparati protiv anemije, pa dodajemo čisto gvođže, tada nije zgoreg uzeti vitamin C jer pospešuje njegovu apsorbciju.

„Uvek treba unositi izbalansirane komplekse vitamina i minerala, a nikako samo jedan. Dnevne potrebe vitamina C su oko 1.000 miligrama za odraslu osobu. Tokom pandemije preporuke su išle i do 2.000. Što se vitamina C tiče, neće tu doći do nekog preteranog predoziranja, ali treba svima naglasiti da ne treba napamet da uzimaju, već da se posavetuju sa apotekarima“, navodi Cvijetanovićeva.

Foto: pexels.com

Cink je tokom pandemije stekao poseban status. Gošća Jutarnjeg programa kaže da je uvek bolje da se pije uz vitamine C ili E, a dovoljna dnevna doza je oko 50 miligrama.

Vitamin B12, koji je odličan za ishranu mozga i nervnog sistema, ne bi trebalo da se kombinuje sa barbituratima, odnosno antidepresivima, zato što zbog tiramina smanjuje dejstvo tih lekova.

Magistarka farmacije dodaje i da žitarice bogate vlaknima takođe imaju sličan efekat na antidepresive, a ne bi trebalo da se kombinuju ni sa lekovima protiv epilepsije.

O tome da mleko može da poništi dejstvo antibiotika, Cvijetanovićeva objašnjava da kalcijm, kojim je mleko bogato, stupa u odnose sa jedinjenjima u antibioticima i stvaraju supstancu koja u gornjem delu tankog creva ometa dejstvo antibiotika.

Zbog toga treba savetovati ljude da dok koriste antibiotike izbegavaju mleko i mlečne proizvode.