BALKANU U NAREDNOJ DECENIJI PRETI JAK ZEMLJOTRES, u Srbiji postoji 8 crvenih zona koje mogu biti na udaru

Nedavni ponovni zemljotresi kod Petrinje, Dubrovnika i u Albaniji dokaz su da seizmička aktivnost na ovom području ne prestaje, ali stručnjaci umiruju rečima da u skorije vreme ne treba očekivati jače potrese od onog petrinjskog od 6,3 stepena po Rihteru koji je zatresao ceo region.

Seizmolog Slavica Radovanović objašnjava za "Blic" da se ne može predvideti gde će biti sledeći potres koji svakako na tom području neće odstupati od trenda pada jačine, ali nam, kako predviđa, predstoji i trend buđenja, tako da u narednih 10 do 15 godina možemo očekivati zemljotres vrlo velikih magnituda na nekom drugom prostoru Balkana.

- Hrvatska ne bi trebalo da očekuje jači zemljotres od onog iz decembra niti bi to trebalo da se desi u blizini. Tek poneki će možda štrčati po svojoj jačini, ali neće prelaziti najjače zabeležene magnitude na tom području. Ipak, taj zemljotres je bio dokaz da je počeo ciklus jakih zemljotresa na prostoru Balkana. To je nepovratni proces i svedoci smo da je seizmička aktivnost na Apeninskom poluostrvu imala nekoliko snažnih italijanskih zemljotresa. Mi seizmolozi smo tada rekli da će se sigurno preliti ta seizmička aktivnost na prostor Balkanskog poluostrva, gde dugi niz godina nije bilo najjačih zemljotresa, a naročito u tom primorskom delu gde je poslednji bio u Crnoj Gori 1979. godine. Nakon toga 2019. dogodila se Albanija koja, takođe, dugo nije imala jakih zemljotresa. Onda je započela seizmička aktivnost kod Zagreba, da bi kulminirala kod Petrinje - precizira naša sagovornica.

Kako ističe, na prostoru Balkanskog poluostrva, a tu misli na čitavo područje sve do Istanbula, gde dugo nije bilo jakih zemljotresa.

- Kroz istoriju bilo je situacija da se u nekoliko godina dogodi nekoliko jakih zemljotresa. Sećamo se zemljotresa u Makedoniji 1963. godine, a zatim onog u Banjaluci 1969. Bilo je potrebno nekoliko godina da prođe da se desi jak zemljotres, uslovno rečeno, na istom prostoru. Zato kažem da sada možemo očekivati u narednih 10 do 15 godina da će se u nekom drugom prostoru Balkana opet desiti zemljotres vrlo visokih magnituda, pri čemu u Srbiji zemljotresi na sreću nemaju ovako visoke magnitude kakav je bio petrinjski. Naši maksimalni zemljotresi su imali magnitude do šest stepeni Rihtera.

Foto: Tanjug/AP

Kaže i da je jako teško predvideti koje će biti novo žarište, ali napominje da postoje prostori i u Makedoniji, i u Bugarskoj, i u Rumuniji, pa i u istočnoj Srbiji, u kojima mogu da se dogode jaki zemljotresi, a dugi niz godina nisu.

- Pored Kraljeva i Mionice, naši najjači zemljotresi su bili u Rudniku, Svilajncu i Lazarevcu. Treba pratiti seizmičku aktivnost jer svaka situacija u kojoj se desi jak zemljotres za kojim ništa ne sledi samo svedoči u prilog tome da se seizmička energija skuplja - zaključuje naša sagovornica.

Veći deo zemljotresa koji se svakodnevno dešavaju u našoj zemlji su samo instrumentalno registrovani i čulno ih ne možemo nikako osetiti, ali ipak postoje žarišta gde mogu da se dese jaki potresi.

- Seizmička aktivnost je stalna. Što se tiče zona koje su generisale jače zemljotrese kroz istoriju su Kopaonik, Rudnik, te gnjilanska zona i potez prema Makedoniji. Takođe i dolina Morave, te deo od Kraljeva do Kragujevca. Najjači zemljotres u Srbiji verovatno je bio onaj u Lazarevcu iz 1922. godine. Kažemo verovatno jer instrumentalna seizmologija tada ipak nije bila na ovom nivou - kažu za "Blic" stručnjaci u Republičkom seizmološkom zavodu.

Po karti seizmičkog hazarda ugrožena su i područja centralne Srbije do Aleksandrovca, te okolina Novog Pazara, delovi Vojvodine na severu Bačke kod Apatina, sam istok Banata duž granice sa Rumunijom, kao i područja oko Kladova i Negotina.

U tri prikazane karte koje sabiraju informacije u periodima od 95, 475 i 975 godina najmanje zemljotresa u Srbiji je bilo na potezu od Subotice na severu preko Vrbasa do Bačke Palanke na jugu Bačke.

- Za tektonske zemljotrese, karakteristične za naše oblasti, osnovni izvor energije su tektonski naponi izazvani podvlačenjem afričke ploče pod evropsku. S tim da imamo i jadransku mikroploču koja je krivac za potrese u Albaniji - podsećaju seizmolozi.

Jadransko more leži na jadranskoj tektonskoj mikroploči koja se, prema njihovim rečima, u mezozoiku odvojila od afričke ploče. Kretanje te ploče i sudar s evroazijskom pločom je znatno uticalo na uzdizanje okolnih planinskih lanaca, a takođe utiče i na potrese.

Geološki informacioni sistem Srbije razdvaja osam područja sa mogućim jakim zemljotresima.

Jadranska priobalna zona, Vojvodina (Kanjiža, Bečej, Novi Sad, Ruma), zapadna Srbija (Loznica, Krupanj, Bajina Bašta), centralna Srbija (Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo, Kopaonik), područje Velike Morave (Svilajnac, Jagodina, Stalać), područje istočne Srbije (Golubac, Negotin), područje između Nišave i srednjeg i gornjeg toka Južne Morave (Dimitrovgrad, Bosilegrad, Niš, Vranje) i Kosmet (Peć, Prizren, Priština, Lipanj, Uroševac).

- Na području Srbije zemljotresi jačine 6 stepeni MSK ugrožavaju 13 odsto površine, jačine 7 stepeni 59, jačine 8 stepeni 23, a oni jačine 9 stepeni oko 5 odsto. To znači da je oko 87 odsto teritorije Srbije ugroženo zemljotresima koji oštećuju građevinske objekte.

Najjači zemljotres u Srbiji, prema dostupnim podacima, dogodio se 1922. godine u Lazarevcu i bio je jačine šest stepeni po Rihteru. Jak zemljotres pogodio je Mionicu i okolinu u noći između 29. i 30. septembra 1998. godine. Tada je nastradala jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo. Konačno, poslednji zemljotres iznad pet stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine, u blizini Kraljeva. Intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su dve osobe.

U "mirnoj" godini na teritoriji Srbije locira se oko 1.000 zemljotresa, a u slučaju jačeg prati ga veći broj slabijih potresa, dva do tri puta više.

Ovi zemljotresi su u najvećem broju manjih magnituda koje mogu da registruju instrumenti, a ljudi ih ne mogu osetiti. Na jedan magnitude šest dogodi se približno 10 magnitude pet i približno 100 zemljotresa magnitude četiri stepena.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.