Doktorka Begović ruši mit o VAKCINI I PROBIOTICIMA: Evo kako oni zapravo deluju na naš organizam

Dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo kaže za RTS da prolazimo kroz jedan talas epidemije sa intenzivnijim i manje intenzivnijim periodima. Navodi da je britanski soj koronavirusa opasniji i da se sam virus menja. Zato se, napominje, razvijaju i nove vakcine. Ističe da svako ima svoj imunitet koji je jednim svojim delom definisan genetikom.

Dr Jelena Begović je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da se trenutno nalazimo u jednom od mnogobrojnih talasa koji se smenjuju sa periodima smirenja. Korona se, navodi, definitivno neće smiriti dok ne prođe kroz celokupnu populaciju.

"Zato mislim da je važno da se što veći broj ljudi vakciniše. Ovo je jedan kontinurirani talas sa intenzivnijim i manje intenzivnijim periodima", navela je Begovićeva 

Dva faktora

Prema njenim rečima, dva su bitna faktora.

"Prvi je da je bio period odmora i putovali su ljudi u skijaške centre i nisu se pridržavali mera i jako puno ljudi se odatle vraćao zaražen. S druge strane imamo britanski soj koji je izuzetno infektivan. On je i opasniji. U britanskim izjavama i zvaničnim preporukama je da daje težu kliničku sliku", istakla je Begovićeva.

Navodi da oni za sada tvrde da su vakcine koje imamo visoko efikasne.

"Druge vakcine nemamo. Izrael je došao do skoro 50 odsto vakcinacije ukupnog dela stanovništva i vrlo brzo će biti blizu kolektivnog imuniteta. Dosta su mere opustili, ali sve brojke ukazuju da te vakcine apsolutno deluju", kaže dr Begović.

Izrael je, navodi, mudro odlučio da uvede stimulaciju ljudima.

Foto: Reuters

"Oni koji su vakcinisani ili prošli kroz bolest mogu da idu na sva društvena dešavanja slobodno u narednih šest meseci. I to je izgleda ljude motivisalo da masovno primaju vakcine. Ta brojka od skoro 60 odsto vakcinsanih, odnosno 80 posto starijih iznad 65 godina je izvanredna", navodi Begovićeva.

Pi-si-ar, napominje, detektuje britanski soj.

Negativan antigenski test se proverava

"Brzi antigenski testovi su dosta pouzdani i svako ko dobije pozitivan rezultat smatra se pozitivnim. Oni su dosta pouzdani što se tiče pozitivnog rezultata. Negativan mora da se proveri. Ako postoji bilo kakva sumnja na koronu šalju se na pi-si-ar test", ukazuje Begovićeva.

Prema njenim rečima brzi testovi koji "vrlo je jasno da u onim kućnim testovima bi zdravstveni radnici trebalo da uzimaju uzorak. Njihova precizbnost je bila upitna".

"Antigenski testovi koji se koriste u kovid ambulantama su validirani u našim laboratorijama i pokazali su se pouzdanim za pozitivne rezultate", navodi dr Begović.

Ističe da se sam virus menja.

"Dok god je u ovolikom broju ljudi postoji verovatnoća da će dalje da mutira. Može da mutira u opasniju varijantu, a može i da postane blaži. Može da se razvije tako da vakcina više ne može da radi. Razvijaju se i vakcine koje uzimaju i to u obzir. Pretpostavljam da ako se to desi da ćemo imati i novi odgovor sa vakcinama", dodaje Begovićeva.

Imunitet je, kaže, jednim svojim delom definisan genetikom.

Svako ima specifični imunitet

"Svi smo genetski različiti. Svako od nas je imamo neke svoje simptome i teško je naći nekoga ko je na isti način prošao koronu. I naše genetike su različite i daju različite imunitete. Oblikujemo ga tako što dolazimo u kontakt sa različitim izazovima. Naš organizam to pamti i na osnovu toga čovek ima neki svoj specifični imunitet", ističe dr Begović.

Kaže da ne zna ko savetuje probiotik u vezi sa vakcinacijom.

Foto: Shutterstock

"Probiotik nije lek, već suplement. Oni doprinose dobrom zdravstvenom statusu organizma kada ga unosite. Vi unosite živ organizam. Kod probiotika su izuzetno retko loši ishodi, kao miokarditis, ali je jako retko. S obzirom na to da se velike količine antibiotika daju u lečenju kovida, ima smisla uzimati probiotik kako bi se poboljšala mikroflora. Sve ostalo ne postoje apsolutno dokazi da može da se koristi u prevenciji i lečenju kovida i drugih bolesti", ukazuje Begovićeva.

Smatra da mora svaki čovek da nađe probiotik koji radi i da mi kroz hranu unosimo "veliku količinu bakterija od kojih su neki sigurno probiotici".

Na pitanje da li ima smisla proveravati antitela nakon vakcinacije navodi da smo svi bili vakcinisani u životu pet, šest puta i nikada se nismo pitali koliko smo zaštićeni.

"Kada dobijete na testu, da imate određena antitela, ako nemate, to ne znači da niste zaštićeni. Mnogo ljudi je prošlo kroz kovid, a da nemaju antitiela. Pored antitela postoje i ćelije koje štite naš organizam od sledeće infekcije, odnosno sledećeg susreta sa koronom. U najvećem broju slučajeva se i desi da posle vakcinacije imate antitela. Mali je procenat u populaciji ljudi kojima vackina neće izazvati imuni odgovor, ali ti je jedan jako, jako mali procenat", zaključila je dr Begović.