ŠTA JE POST-KOVID SINDROM I O ČEMU SVE TREBA VODITI RAČUNA NAKON PRELEŽANE KORONE?! Stručnjaci otkrivaju, ovo je posebno važno za sportiste!

Kako pandemija utiče na profesionalne sportiste i kakvo je stanje kod sportista Srbije, pitali smo trenera ŽVK Crvena zvezda i selektorku ženske vaterpolo reprezentacije Srbije Draganu Ivković i doktorku tih timova Milenu Genčić

- Pandemija kovid 19 obeležila je proteklu godinu i zadala izuzetno teške i jake udarce sportu. Došlo je do otkazivanja najvećih sportskih takmičenja, što nije zabeleženo još od Prvog i Drugog svetskog rata. Prazne tribine na takmičenjima i veliko pitanje kada će se publika vratiti, izaziva osećaj tuge, kako kod takmičara tako i kod ljubitelja sporta. U 2020. godini odložene su i Olimpijske igre, najveći svetski sportski događaj. Odložene su za tekuću godinu, ali je i ove godine njihova sudbina neizvesna.Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Isto se desilo i sa Evropskim prvenstvom u fudbalu. Vimbldon, najpoznatiji teniski turnir na svetu odložen je prvi put posle Drugog svetskog rata - kaže Dragana Ivković, trener ŽVK Crvena zvezda i selektorka ženske vaterpolo reprezentacije Srbije.

Tokom cele godine utakmice su masovno bile otkazivane i odlagane širom sveta, pa i u našoj zemlji. Vaterpolisti i vaterpoliskinje su skoro dva meseca bili van bazena, što se u karijeri profesionalnog  sportiste gotovo nikada ne dešava, zato će svima biti potrebno određeno vreme da se vrate u formu.

Devojkama je trebalo mesec dana posle ovolike pauze da vrate kondiciju, bez obzira što su sve svakodnevno radile suve treninge. Verujem da je vaterpolistima i vaterpoliskinjama povratak bio najteži. Kondicija u vodi i na suvom je nešto sasvim drugo, pa samim tim treba više vremena da se organizam adaptira, naglasila je Dragana Ivković.

Foto: Privatna arhiva

Olimpijski komitet Italije i Ministarstvo sporta na osnovu obimne studije u saradnji sa naučnim institucijama Italije napravili su listu sportova po kategorijama rizika od 0 do 4  za sirenje COVID-19. Podeljene su 387 sportske discipline. U kategoriju 0 svrstali su sportove kod kojih ne postoji nikakva mogućnost širenja virusa, kao što su jedrenje, plivanje na otvorenim vodama, golf i (tenis-za koji su propisana i jasna pravila). U kategoriju od  0-1 su isključivo individualni sportovi. Što se tiče kolektivnih sportova, najmanji rizik za širenje virusa je vaterpolo koji je u kategoriji 2, sa obrazloženjem da se igra u hlorisanoj vodi,koja moze da umrtvi virus. Fudbal, košarka, rukomet, odbojka uvršteni su u kategoriju 3, a borilački sportovi u kategoriju 4.

Preporuka za igrače kolektivnog sporta je da se testiraju 48h pre svakog meča uz nošenje maske na klupi, poštovanje distance i dezinfekcija svih rekvizita. ŽVK Crvena zvezda  i ženska vaterpolo reprezentacija Srbije uveli su i sopstvena medicinska pravila. To je bolje objasnila dr Milena Genčić, lekar ŽVK Crvena zvezda i ženske vaterpolo reprezentacije Srbije.

- Sada već protokolarno pravilo kada je klub i reprezentacija Srbije u pitanju odnosi se na povratak na bazen i takmičenje nakon oporavka od kovida 19. Takozvani post-kovid 19 sindrom kako ga zovu u skorašnjoj literaturi, a manifestuje se simptomima koji onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje i traju nedeljama. Interesantno za ovaj sindrom je da nije karakterističan samo za osobe koje su preležale teži oblik kovid 19 već se viđa i kod osoba koje su imale blaži oblik bolesti. Učestali simptomi su umor, malaksalost, poremećaj pamćenja i koncentracije, noćno znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolje, začepljenje malih krvnih sudova mozga, konvulzija, kožne promene, gubitak kose, ali i sindrom (Guillain –Berreov) koji dovodi do prolazne paralize.

Italijanska studija objavljena u The Journal of Medical Association navodi da je dva meseca nakon prvih simptoma kovid 19 12,6% osoba bilo bez ikakvih simptoma, 32% ispitanika imalo je jedan od dva simptoma, dok je 55% bilo sa tri i više.

(1) Kao najčešće simptome navode opštu slabost kod 53,1% ispitanih, dispneja- osećaj gubitka vazduha 43,4%, bol u zglobovima 27,3%, a bol u grudima kod 21,7% ispitanika. Dok neurološki simtomi kao sto su nesanica, znojenje, konvulzije, paralize i druge imaju veliku učestalost i predstavljaju veliki problem (2)(3). Uticaj kovid 19 na srce i srčani mišić je predmet brojnih rasprava, pre svega kada je reč o povratku sportista na teren i takmičenja nakon oporavka od kovid 19.

Važna publikacija objavljena pre nekoliko nedelja u Jurnal of American Medical Association na ovu temu sastoji se u detaljnoj kardiovaskularnoj obradi i magnetnoj rezonanci sportista tri nedelje nakon pojave simptoma kovid 19, zaključili su da 1,4% ispitanih sportista postoji miokarditis-akutna upala srcanog misica. (4)Autori ističu da je 28%  ispitanih imalo blaže post kovid 19 simptome, ali zabrinutost je izazvao podatak da su analizirajući magnetnu rezonancu srca u 27,5% ispitanika pronađene nespecifične promene unutar intraventikularnog septuma srca. Ranije objavljeni rezultati magnetne rezonance srca mlađih sportista koji su preboleli kovid 19 su u suprotnosti sa navedenim rezultatima, a autori članka su tvrdili da kod 40% njihovih ispitanika postoji perikarditis-upala srčane maramice.

Foto: Privatna arhiva

 

(5) Simptomi perikarditisa su se obično manifestovali kao bol i zatezanje u grudima, koje se može pogoršavati pri dubokom disanju, a to je već opisan simptom post-kovid 19 sindroma. Interesantna studija se odnosi na grupu sportista prosečnog životnog doba 19,5 godina koji su preboleli kovid 19 sa blažom kliničkom slikom koji su snimani magnetnom rezonancom, kod 15% ispitanih je zabeležena upala srčanog mišića (miokarditis)

(6) Bas zbog toga što i dalje nemamo precizno znanje vezano za zahvaćenost srčanog mišića nakon infekcije  kovid 19, kao i efekat na krvne sudove srca i zgrušavanje krvi, kardiolozi upozoravaju na oprez. Tim sportskih kardiologa je u Journal of American Medical Association objavio algoritam pretrage koje je neophodno uraditi pre povratka sportista na takmičenja i teren u slučajevima nakon što sportista preboli kovid 19 sa blagom ili umereno teškim simptomima.

(7) Prateći sve svetske preporuke i u skladu sa našim ličnim iskustvom i saznanjima, sve vaterpoliskinje Srbije koje su prebolele kovid 19 nakon tri nedelje pre povratka na teren kompletno su kardiovaskularno obrađene, što uključuje EKG, ultra zvuk srca, određivanje vrednosti troponina i ciljana laboratorijska obrada.

Uz postepenu i blagu fizičku aktivnost devojke se vraćaju u formu - istice dr Milena Genčić, lekar  ŽVK Crvena zvezda i nacionalne vaterpolo selekcije.