Povišen nivo holesterola može dovesti do srčanog i moždanog udara

Povišen nivo masnoća u krvi (hiperlipidemija) uglavnom se otkriva slučajno, na periodičnim i sistematskim pregledima. Ovaj metabolički poremećaj ne boli, ne daje simptome, niti upozorava osobu da se nešto dešava u organizmu. Čak i kod saznanja da osoba ima povišen nivo holesterola i triglicerida ne znači da će upozorenje lekara shvatiti ozbiljno, jer se uglavnom osećaju dobro. Na žalost, prvi simptomi i znaci posledica povišenih masnoća u krvi su uglavnom kardiovaskularni događaji, kao što su srčani ili moždani udar

Učestalost hiperlipidemija je teško proceniti, ali na osnovu brojnih istraživanja smatra se da ona postoji kod 25 do 33 odsto odraslog stanovništva u ekonomski razvijenim zemljama. Međutim, stručnjaci apeluju da je visok nivo holesterola u krvi ključni faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više života nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća.

- Pojam očuvanja zdravlja podrazumeva i prevenciju kardiovaskularnih bolesti, pre svega infarkta i šloga koje su tokom pandemije i dalje uzrok oboljevanja i umiranja ljudi u većem broju nego od samog virusa covida 19. Suženje arterija aterosklerotičnim naslagama, koje dovode do smanjene prohodnosti krvi do srca, mozga, nogu, nastaju delovanjem dobro poznatih faktora rizika tokom niza godina. To su pre svega povišene masnoće u krvi, holesterol i trigliceridi, zatim šećerna bolest, hipertenzija, pušenje, smanjena fizicka aktivnost, gojaznost. Povišene masnoće u krvi utiču na ranu pojavu kardiovaskularnih bolesti, smanjuju kvalitet života i dovode do smrtnosti - napominje prof. dr Zorana Vasiljević, kardiolog i predsednica Udruženja žena lekara, dodajući da je mišljenje da žene čuvaju hormoni pobijeno novim podacima prema kojima je infarkt kod mlađih žena sve češći, pa je prevencija svih faktora rizika jednako neophodna i kod žena.

Holesterol i trigliceridi su neophodni za zdrav život, ali kada je njihov nivo povišen, može doći do pojave mnogih bolesti. Poreklo holesterola u organizmu je dvojako. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu, a svega 1/3 se unosi hranom.

- Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do ćelija organizma. Od ukupnog holesterola u serumu oko 20 odsto otpada na HDL holesterol. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove. Međutim, LDL holesterol ili ″loš holesterol” predstavlja najvažniji faktor rizika za razvoj ateroskleroze. Bolest krvnih sudova nastaje upravo zbog taloženja lošeg (LDL) holesterola i kalcijuma, kada dolazi do stvaranje krvnog ugruška unutar krvnog suda ili srca, koji delimično ili potpuno blokira protok krvi. Kao posledica mogu se javiti srčani ili moždani udar. Pored nivoa holesterola u krvi, nalaz kalcifikata u zidovima koronarnih arterija predstavlja loš prognostički znak. Što je više kalcifikata, smanjuje se elastičnost arterijskih krvnih sudova i povećava mogućnost smrtnog ishoda od neželjenih kardiovaskularnih događaja – objašnjava dr Jelica Bjekić Macut, načelnik endokrinologiju u KBC Bežanijska kosa.

Prva mera u lečenju visokih vrednosti holesterola je promena stila života, koja podrazumeva zdravu ishranu i adekvatnu fizičku aktivnost. U zavisnosti od stepena rizika određuju se vrednosti LDL holesterola, koje treba postići tokom lečenja. Novi Evropski vodiči su preporučili strožije vrednosti u odnosu na ranije preporuke, a ono što je svima zajedničko za nivo LDL holesterola “što niže, to bolje”.

- Statini su prvi terapijski izbor u lečenju povišenog holesterola kod pacijenata sa povišenim rizikom da dožive neželjeni kardiovaskularni događaj. Lečenje jeste dugotrajno, u određenim slučajevima i doživotno. Zbog toga je vrlo bitno odrediti kada je zaista neophodna primena statina, kako bi se izbeglo nepotrebno izlaganje eventualnim neželjenim efektima ove grupe lekova, ali i mogućnosti interakcije sa drugim lekovima. Kod osoba koje imaju povišen nivo holesterola u krvi, ali im je rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti ispod pet odsto, sniženje holesterola možemo postići i primenom prirodnih statina. Prema preporukama Evropskog udruženja krdiologa i Evropskog udruženja za aterosklerozu, u lečenje takvih pacijenta moguće je uključiti i monakolin, supstancu za koju je dokazano da smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi, a dobija se iz ekstrakta crvenog pirinča, udruženim sa vitaminom K2. U velikoj studiji urađenoj u Roterdamu na uzorku od 4.807 ispitanika, tokom sedam godina praćenja, pokazano je da unos vitamina K2, dovodi do smanjenja taloženja kalcijuma u aorti i koronarnim arterijama. S toga postoji i stav struke da pacijente koji imaju blago povišene vrenosti holesterola bez drugih faktora rizika mogu biti lečeni prirodnim statinima – ističe prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog u Kliničkom centru Niš.