SRBI SU KRVAVO PLAĆALI SVOJE ILUZIJE! Emir Kusturica za moskovski "Međunarodni život": Zapad pripremao rat sa Rusijom preko nas Srba!

Bombardovanje Srbije od strane SAD i 20 članica NATO devedesetih godina bila je proba toga što su pripremali vama Rusima. Srbija je samo bila pokusni kunić. Sada, kad Vladimira Putina predsednik Bajden naziva ubicom, znači da oni svoj glavni cilj više ne skrivaju. Hegemon uvek deluje jednim istim načinom. Ako bude novog rata Zapad će ga voditi protiv Rusije kao što su bili i Prvi i Drugi svetski rat

To je glavna poruka intervjua našeg poznatog režisera i pisca Emira Kusturice na godišnjicu NATO bombardovanja koji je dao moskovskom časopisu "Međunarodni život", koji izdaje Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

U tom intervjuu Kusturica je na početku govorio i o nemačkom napadu na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Ocenio je da je Srbija prva zemlja na svetu koja se suprotstavila silama Zapada koje su iskoristile stari istorijski recept pod nazivom "Prodor na istok" (Drang nach Osten).

Kusturica smatra da je prvi borac-antifašista u Evropi bio Dragoljub (Draža) Mihailović, koji je u maju 1941. kao pukovnik kraljevske Jugoslovenske armije u brdima Srbije organizovao prvu grupu oslobodilačkog pokreta. Taj pokret je vrlo brzo formiran i raširio se - ujedinilo se osam divizija. Prvi otpor Hitleru formirao se pod uticajem Vudroa Vilsona i njegovih 14 tačaka o novom svetu.

Kusturica objašnjava da se prva srpska gerila nije zvala "partizani", kako to smatraju u Rusiji, nego četnici. U konfliktu između Jugoslovenske kraljevske armije i Engleza sva ta istorija o narodu koji je pružio otpor često se vezivala za Rusiju. To je zato, smatra Kusturica, što Rusija i Srbija imaju slične po značenju momente istorije koji se, istina, ne podudaraju u vremenu:

- Naša mala zemlja uspela je da pobedi u ratu 1918. Mi smo zahvalni Nikolaju Drugom koji je zbog Srbije ušao u Prvi svetski rat...

Kusturica ističe da je u Srbiji bilo i antifašista pokreta koji su gledali u Moskvu i sanjali međunarodnu revoluciju. Njima je bila važna internacionalna solidarnost.

Naš proslavljeni reditelj ukazuje i da u Rusiji i dalje ne shvataju Srbiju, jer je doživljavaju kao Titovu Jugoslaviju. Misli se, u zvaničnoj Moskvi, da je Brozova Jugoslavija ipak bila deo sovjetske "družbe narodov", iako nije. Kustirica smatra da je Jugoslavija prešla u uticajnu sferu Zapada još 1948. kad je Staljinu (suštinski, Rusiji) rečeno NE. Od tada do danas na vlasti u Beogradu su uglavnom sledbenici tog NE. Staljin je davno otišao, a NE se, još uvek, govori zemlji Svetog Sergija Radonješkog i Svetog Serafima Sarovskog, Puškina i Dostojevskog.

Foto: printscreen

 

Ako su Srbi "mali Rusi na Balkanu" (a Zapad nas, baš kao takve, mrzi), onda se u Moskvi mora shvatiti da je tragedija jugoslovenstva nešto što nas je duboko otuđilo jedne od drugih. Od trenutka sukoba sa Rusijom Zapad je, kaže Kusturica, počeo da finansira Titov režim, ali i da menja kulturni obrazac Titovih podanika, pre svega Srba. Sprovedena je radikalna amerikanizacija.

U intervjuu Kusturica ne skriva svoje razočaranje u "jugoslovensku braću":

- Srbi su krvavo plaćali svoje iluzije, ne samo o lažnoj braći, nego o lažnim zapadnim saveznicima.

Kusturica misli da je srpska vezanost za Rusiju bila i ostala i Rusija je, i danas, jedini garant da će Kosovo i Metohija ostati naše. On podseća da je zahvaljujući ruskoj pomoći obnovljen Hram Svetog Save i podignut spomenik Stefanu Nemanji:

- Ako pogledate kako su na to reagovali tzv. Jugosloveni, videćete da su oni bili protiv - naglašava Kusturica.

- Naš jedini pravi saveznik što se tiče Kosova je Rusija i, na sreću, naše rukovodstvo je još dovoljno mudro, za razliku od opozicije, pa može da balansira i ne uvodi sankcije Rusiji.

On ne skriva nezadovoljstvo što trgovinska razmena sa Rusijom nije znatno veća. Ističe i da veliki deo trgovinske razmene Srbije otpada na Nemačku. Kusturica smatra da se trebaju bolje koristi mogućnosti i carinske povlastice da se poboljša izvoz srpske robe u prijateljsku Rusiju.

Foto: Tanjug

Na pitanje žali li zbog raspada Jugoslavije, Kusturica je rekao da ne žali za tom državom, a nostalgičan može da bude prema određenim ljudima i događajima. Lakoća kojom se ona raspala, kaže Kusturica, govori o tome da je Srbi nisu želeli i da im je jugoslavenska ideja bila nametnuta:

- Bio je to projekat koji je Zapad nametnuo 1918. godine, a i druga Jugoslavija je stvorena dogovorom velikih sila.

Kusturicu su pitali i hoće li stvarno da ekranizuje Dostojevskog i šta je sa idejom da ekranizuje Bulgakovljevo delo "Majstor i Margarita".

- "Majstor i Margarita" je vrlo složen roman, jer je sav u metaforama. Tamo je jako mnogo metafora, a film se pravi od konkretnih epizoda. Filmska kamera snima određenu realnost koju zatim pretvara u metaforu. A "Majstor i Margarita" je jedan od pet najvećih romana svih vremena i zato ga je teško prevesti na jezik filma. Što se tiče "Zločina i kazne", u mom slučaju se zove "Zločin bez kazne" i film se zasniva na kriminalnoj priči koja postoji i kod Dostojevskog, ali dotiče ideju o savremenom životu Srba, što predstavlja udaljavanje od velikog dela Dostojevskog. Film treba da pokaže kako se sličan zaplet može napraviti iz sadašnjeg života jednog izbeglice iz Hrvatske, iz Srpske Krajine, koji postaje srpski Raskoljnikov u Francuskoj.