I MLADA I ZDRAVA OSOBA MOŽE DA IMA AHILOVU PETU! Janković: Daleko smo od toga da možemo da se opustimo! Video

Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković rekao je da to što viđamo više dece u bolnicama pozitivne na koronavirus treba da nas zabrine. Dva su objašnjenja za to, jedan je da virus mutira, a drugo da što je više zaraženih, virus nađe put do onih koji ne mogu da se izbore, iako ih je u toj populaciji dece malo, objasnio je Janković

Od danas važe neke nove mere Kriznog štaba. Đaci su ponovo u klupama. Međutim i sve je više dece sa težom kliničkom slikom. Tokom vikenda dnevno je bilo više od 2.000 zaraženih. Šta znači konstatacija da situacija više nije vanredna, ali je nepovoljna? 

Imunolog i član Kriznog štaba Srđa Janković rekao je u Jutarnjem programu objašnjava da te kategorije pomažu pre svega epidemiolozima. 

"Do skoro smo govorili da je situacija katastrofalna. Reč nepovoljna nam govori, da ona nije katastrofalna, ali da ne možemo da se potpuno opustimo", naveo je Janković.

Prema njegovim rečima, dok god imamo virus moramo da smanjujemo da se ljudi zaraze, jer što je više slučajeva biće i više teških kliničkih slika.

Napomenuo je da i mlada i zdrava osoba može da ima Ahilovu petu.

Dodao je da brazilski soj koronavirusa nije detektovan u Srbiji do ovog trenutka, ali naglašava da moramo biti na oprezu.

"Preventivne mere protiv svih sojeva virusa su iste. Naravno sojevi koji se brže šire mogu da nam otežaju borbu", kaže Janković.

Imunolog je rekao da je u planu da se imunizuju sva zanimanja koja su u dodiru sa velikim brojem ljudi. 

"Koliko sam zadovoljan da naša zemlja tako brzo uspeva da imunizuje veliki deo stanovništva, moram da kažem i reč opreza. Daleko smo od toga da ovaj procenat imunizovanih može da bude kolektivni bedem imuniteta i da možemo da se opustimo", istakao je Janković. 

Foto: printscreen RTS

Upozorava da ako prerano počnemo da popuštamo mere i da se osećamo sigurnim, to može da nam se osveti, jer ima još uvek osetljivih, koje nisu preležali bolest, da ne govorimo da ni tu imunitet nije trajan, niti su vakcinisane. 

"Mi znamo koji je broj vakcinisanih sa dve doze, a znamo i koliko je bilo obolelih, ali te grupo se poklapaju, jer ljudi koji su preležali virus staju prvi u red za vakcine. To nije slučajno. Onaj ko je imao i blaži oblik pita samo gde i kada mogu da se vakcinišem", istakao je Janković.

Otvaranje granica ka Grčkoj, komentariše da mu kao imunologu to nije jasno, ali da kada sagleda širu sliku primećuje da će to da motiviše ljude da se vakcinišu. 

Na pitanje šta mu govore podaci sa Instituta za nuklearnu energiju da možda stariji sugrađani koji su primili kinesku vakcinu nemaju dovoljno antitela, Janković je rekao da su rezultati preliminarni i da treba uporediti rezultate osoba koje su primile različite vakcine u različitim uzrastima i sa drugim pridruženim bolestima.

Zaključuje da je potrebna veća i detaljnija studija za slične zaključke.

"Antitela su važna kao trag virusa u organizmu, ali ne možemo da je zaštita idealno povezana sa količinom antitela. Dva puta više antitela ne znači jaču zaštitu. Nekada ljudi imaju antitela na granici, ali imaju ćelije koje štite. Antitela su samo aspekt imuniteta koji je najlakše meriti", objasnio je imunolog i dodao da neko možda nema antitela, ali ih može brzo napraviti ukoliko je imunizovan.

Ilustrativno je objasnio kako fukcioniše imuni sistem navodeći stihove narodne pesme.

U Žnidbi cara Dušana, kada Miloš Vojinović ide na megdan i nosi koplje, oštricom okrenutom u nazad. Car mu kaže, ne nosi sinko koplje naopako da ti se ne smeju Latini. Na šta je on odgovorio. Ako do nevolje dođe ja ću koplje lasno okrenuti, a ako ne bude nevolje doneti ga mogu i ovako, citirao je Janković i pojasnio da imuni sistem nekada nema antitela ali ima "koplje" koje će lako okrenuti.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.