Doktorka Marija Gnjatović detaljno objasnila po čemu se KINESKA VAKCINA RAZLIKUJE OD OSTALIH I ZAŠTO NE TREBA DA ZABRINJAVA NIZAK BROJ ANTITELA

Da li će nam trebati treća doza vacine i kada bi trebalo da je primimo, pitanja su na koja svi želimo odgovor. Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije, dala je odgovor na njih.

„Ove vakcine jesu uradile dosta toga. Brojevi su bolji, kliničke slike su blaže. Da li će biti neophodna i treća doza, očekuje se i ispituje se primena treće doze za primenu svih ovih vakcina koje su kod nas dostupne. I proizvođač Fajzer i Sputnjik V i Sinofarm ispituju mogućnost primenu treće doze u kraćem ili dužem roku“, rekla je Marija Gnjatović u Jutarnjem programu "Probudi se".

Ona je rekla, da to pre svega zavisi od dužine trajanja odgovora koje svaka vakcina pravi i zaštite koju pruža.

„Nivo antitela je mera odgovora. Antitela jesu dobar indikator da li smo odgovorili na vakcinu i u kojoj meri, što ne znači apsolutno da neko ko ima niže vrednosti antitela da će biti manje zaštićen u odnosu na onog koji ima više antitela. Neku opštu sliku o tome kakav je odgovor na vakcinu možemo da steknemo nakon merenja antitela velikog broja ljudi“, rekla je Gnjatović.

Takođe, rekla je da su došli do podataka da vakcine nove tehnologije – Fajzer, AstraZeneka i Sputnjik daju brži odgovor i daju jači antitelni odgovor.

„Sinofarm vakcina je blaža vakcina, koja daje i blaži odgovor, ali pruža veliki nivo zaštite posebno kod mlađih osoba. Kod više od 90 odsto ispitanih kada je u pitanju populacija od 25 do 65 godina stvara se dobar antitelni odgovor nakon primene Sinofarm vakcine. Istina je da su te vrednosti malo niže, ali je koncept vakcine potpuno drugačiji u odnosu na savremene tehnologije. Kod kineske vakcine u pitanju je unos čitave virusne čestice, antitela se stvaraju prema različitima proteinima. Može se očekivati da bude čak jači ćelijski odgovor“, rekla je Gnjatović.

Foto: Tanjug/AP

Objasnila je i da je praksa pokazala da kod osoba koje jedva imaju merljive vrednosti antitela, a kod kojih dođe do infekcije, antitela za svega dan do dva nakon pojave simptoma porastu i za 10 puta.

„To je potvrda da čak i kada je slab taj antitelni odgovor postoji i ćelijski odgovor i da B limfociti koji su odgovorni za proizvodnju antitela, vrlo brzo se aktiviraju i naprave dovoljne količine koje su neophodne za odbranu od infekcije“, reklaje Gnjatović.

Takođe, potvrdila je da se istraživanja za kombinovanje AstraZeneke i Fajzer vakcine rade u Britaniji.

„Dobar deo Britanije je dobio kombinovanu vakcinu i nisu uočeni problemi, iako su te vakcine bazirane na različitima principima. Takođe se ispituje kombinovanje AstraZeneke i Sputnjik V vakcine i ta ispitivanja se rade u Rusiji. Što se tiče Sinforarm vakcine, nemam podatke da je istraženo kombinovanje u nekom kraćem roku. Ukoliko se treća doza da u dužem razmaku od godinu dana, ne vidim problem u kombinovanju. U kraćem vremenskom periodu, ono što ljudi mene pitaju da li posle dve doze Sinofarm da primim Fajzer sada, ne postoji ni potreba. Sinofarm vakcina najveći broj ljudi štiti“, rekla je Gnjatović.