Predrag Kon u životnoj ispovesti otkrio: TEK POSLE SMRTI MAJKE SAZNAO SAM DA SAM KRŠTEN!

Epidemiolog primarijus dr Predrag Kon, savetnik u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd i član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, u životnoj ispovesti otkrio je, između ostalog, da nije vernik ali da je tek posle smrti majke saznao da je kršten, kao i da je u Aušvicu video cipele na kojima je pisalo Kon

- Da sam kršten, saznao sam tek posle majčine smrti. Umrla je 2010, a otkrio sam da sam kršten još u prvoj godini života, u Sabornoj crkvi, tek kasnije kada se stan prodavao, pa sam našao krštenicu. Inače sam član jevrejske zajednice sve vreme. Ne pripadam vernicima, a nisam ni klasičan ateista. Slavim majčinu devojačku slavu - Svetog Stefana, 9. januara. Zapravo, obeležavam je. Obično se okupljamo svi, bile su njih tri sestre, ali ne kod mene jer živim u malom, ženinom stanu. Moj je još manji - 34 kvadrata. Sečemo kolač kod kuće, ne pozivam sveštenika, iako poštujem naše sveštenike. Obeležavam i jevrejske praznike - rekao je Kon.

U svojoj životnoj priči Kon, koji je član jevrejske zajednice, otkrio je da je u  Aušvicu video cipele na kojima je pisalo Kon:

- U Aušvicu sam bio u aprilu 2019, kada smo putovali u Krakov. S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga.

Foto: printscreen k1

- Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno - pričao je Predrag Kon za Kurir i dodao: 

- Kad se vratio nazad, nije našao ništa. Moj deda je bio dovoljno mudar da je svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu (tatinu prvu ženu, njegovu sestru, moju sestru Liliku, koja sad živi u Izraelu) preko Splita prebacio za Italiju. U Italiji jesu bila geta, ali nisu ubijali Jevreje i nije bilo kao u Beogradu. Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka - tatina prva žena, umrla je iste te godine. Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat.