ZA DECENIJU DIGITALNO TRŽIŠTE UVEĆANO VIŠE OD 6 PUTA

Na digitalno oglašavanje prošle godine u Srbiji je potrošeno nešto preko 56 miliona evra. Za godinu dana, ovo tržište poraslo je za 19,5 procenata, što našu zemlju smešta na treće mesto u Evropi, dok se za deceniju uvećalo čak šest puta

Ovo su samo neki od podataka koji su predstavljeni na desetoj konferenciji Digital Day Lite, koja je održana u Beogradu 3. juna, a koju tradicionalno organizuje Udruženje IAB Serbia.  Tema ove najznačajnije digitalne konferencije u regionu bila je svojevrsna revolucija digitalne industrije u prethodnih deset godina.  Dešavanja na ovom tržištu od njenih početaka predstavili su lideri na ovom polju, predstavnici domaćih i stranih kompanija, a rekapitulaciju stanja digitalnog tržišta Srbije lane, u brojkama, ilustrovana je kroz rezultate AdEX analize. 

„Naše digitalno tržište već godinama je u vrhu po rastu potrošnje u Evropi“ rekao je Igor Černiševski, predsednik Komiteta za edukaciju u IAB Serbia.  „Od devet miliona njegove vrednosti 2010. godine, došli smo do današnjih 56,22 miliona evra. Displej oglašavanje prednjači sa gotovo  37 miliona evra i rastom od 16 odsto, dok „paid search“ beleži rast od 30 odsto. „Local display“ je doživeo pad od 16 procenata i sa 9,2 miliona smo prošle godine došli na cifru od pre 10 godina - 7,7 miliona evra.

Vrednost tržišta mobilnog oglašavanja za prošlu godinu iznosio je 44,23 miliona evra, što je porast od gotovo 46 odsto u odnosu na prethodnu, dok je video oglašavanje poraslo sa 7,8 na 9,7 miliona evra. Oglašavanje na društvenim mrežama beleži, takođe, ozbiljan rast od 33,8 odsto i vrednošću od 15,76 miliona evra.  Od toga je na oglašavanje na Fejsbuku i Instagramu otišlo čitavih 14 miliona evra. Učešće ostalih društvenih mreža je znatno manje -  na Snapčet smo potrošili 78.000 evra, na Linkedin 780.000 evra, Tviter 454.000,  a na Viber 402.000 evra.

Konferenciju su obeležila i dve panel diskusije, četiri keynote predavanja i dve studije slučaja predstavnika vodećih svetskih i domaćih digitalnih kompanija. 

Ivan Radojičić, Brand Partnerships Manager iz kompanije TikTok govorio je o nastanku i razvoju njihove platforme koja je za samo tri godine okupila 100 miliona aktivnih korisnika širom Evrope i postala neizostavni deo popularne kulture.  “Tokom prošle godine ova platforma postala je globalni fenomen. Imali smo najviše preuzimanja aplikacije na svetu, a sada smo već u 100 najvrednijih brendova na svetu, a među 10 u čitavoj industriji zabave” rekao je Radojičić. “Za razliku od ostalih društvenih mreža, Tik Tok se zasniva na sadržaju, umesto na pitanju koga pratite i ko vas prati. Preko noći se može postići milionska gledanost, a za početak je dovoljan samo mobilni telefon.”

I pre nego što u Srbiji zaživi TikTok za poslovne korisnike, Radojičić je savetovao marketinške kompanije da se priključe platformi, istraže i nadovežu na komentare u vezi svog brenda koji verovatno već postoje na platformi. Savet je i da se udruže sa kreatorima.

 Iz vodeće digitalne marketinške agencije u Albaniji, Vatra, gostovao je predavač, Gerton Bejo, njen osnivač i CEO. On je govorio o promenama i prilagođavanju marketinških agencija i svih profesionalaca u kreativnoj i komunikacionoj industriji, koje su obeležile prethodnu deceniju. Naglasio je da će se promene u nadolazećoj eri razvijati brzinom svetlosti. “Da bi preživele, marketinške agencije će morati da se transformišu u gigantske proizvodne mašine dizajna, usluga i pružanja sadržaja, moraće da se prilagode na nove tehnologije, stavove, publiku” rekao je Bejo. Ono što je pre pet godina bila uspešna kampanja digitalnog marketinga, sada je staromodna. Oni koji su danas u industriji oni su revolucionari, moraju da dekodiraju želje tržišta. Prihvatanje promene i pilagođavanje su presudni za ovaj biznis.  Gejo je podsetio koliko je recimo bio veliki otpor 2006. godine prema Fejsbuku, a da se danas smatra tradicionalnim medijem, dok je televiziji za takav status bilo potrebno 60 godina.

Kako su se razvijale oglašivačke kompanije na digitalnim kanalima i kako je komunikacija sa potrošačima na društvenim mrežama imala efekte u daljoj izgradnji globalnog brenda Burger King, govorila je Soco Nunez de Cela. Duhoviti način kojim je njihov čizburger “Whopper” kao pandan McDonaldsovom približen kupcima, hrabrost da iskoristi trenutak, bilo politički ili sportski, nagrađen je milionskim šerovima i velikim uspehom.

“Za dobru kampanju je potrebna hrabrost, jer zona sigurnog neće dovesti do novog, a hrabrost donosi ono što nije viđeno pre. Važno je biti relevantan i ostati svoj. Najbitnije je da stvoriš svoju prepoznatljivu sliku, stil kojim ćeš se razlikovati. Nije presudno da iza uspešne kampanje stoji samo veliki budžet. Dokazali smo da je bitnija ideja” rekla je de Cela.

Predavanje o evoluciji digitalnih oglasnika kao konstanti, održala je Biljana Stojković, Chief Digital Officer iz oglasnika Sasomange. Ona je naglasila da je pandemija pokazala da je neophodna spremnost na adaptaciju i novine na tržištu, promene navika potrošača i budžeta, ali da je izuzetno važan brend marketing.

“Jedan od trendova na oglasnicima tokom korone je porast kupovine luksuznih nekretnina i automobila, pojavila se grupa koja smatra da ne treba čuvati novac” rekla je Stojković. Svetski trend je da oglasnici postaju posrednici u prodaji i vlasnici nekretnina. “iBuyer” platforma je budućnost ovog tržišta, jer za sada oglasnici imaju uvid samo do prodaje, a nemaju kontrolu nad transakcijom. Prema njenim rečima, statistika za tržište digitalnih oglasnika predviđa rast.

“Digitalno oglašavanje raste, pa se za ovu godinu može očekivati osam miliona evra prihoda od digitalnih oglasa, odnosno naknade koje plaćaju oglašivači da se njihov oglas nađe onlajn” rekla je Stojković. “Predviđa se da će prosečan trošak za oglase po korisniku internet za opšte oglase, ove godine biti 0,55 evra. Očekuje se rast prihoda za 5 odsto do sledeće godine, a do 2025. godne, čak polovina prihoda od oglasa biće generisano preko mobilnih uređaja.”

Da čak 5,22 milijarde ljudi na svetu koristi mobilni telefon ili 66,6 odsto ukupne populacije, podsetila je na otvaranju prvog panela „State of digital: 2011 vs 2021" moderator Aleksandra Martinović, Chief Executive Officer portala Srbija Danas. Kako je rekla, danas Internet koristi 4,66 milijarde stanovnika planete, što je  7,6 odsto više nego prethodne godine. Korisnika društvenih mreža je 4,2 milijarde - 13 odsto više, a dvostruko više u odnosu na 2016. godinu. Prosečan korisnik društvenih mreža potroši dva sata, a u vrhu te tabele su Filipinci sa više od 4 sata utrošenih na društvene mreže. Na dnu ove lestvice su Japanci sa samo jednim satom. U proseku internet korisnik potroši na mreži sedam sati.

Učesnici ove diskusije digitalni asovi: Igor Žeželj, Chief Executive Officer u Adria Media Grupi  i Srđan Šaper, osnivač I&F grupe i pokušali su da odgovore na pitanja koliko se digital promenio za proteklu deceniju.

Dostupnost informacija danas je pravljenje agencijskih kampanja ubrzalo više stotina puta, pa dok su se na početku razvoja ove industrije pripremale dve godine, danas nastaju za dan. Digital je pokretač mnogih promena, a od 2010 godine je krenuo njegov uticaj na sve sfere. Danas su gotovo sve kompanije prošle kroz neki vid digitalne transformacije. Sve manje imaju posebna digitalna odeljenja, već su ga uvrstile u način razmišljanja. Prvi mediji koji su odgovorili na izazov 2010 godine su otvorile sajtove, a ubrzo su se i ostali prilagodili promenama.  Iako digital daje šansu svima, demokratizuje čak i znanje, panelisti smatraju da su ideje i kreativnost i dalje ključne u ovoj industriji, zaključili su učesnici ovog panela.

Drugi panel „Kidamo li digital već deset godina?" razmatrao je kako je od izolovanih fenomena došlo do ekspanzije digitalnih agencija, o nastanku i razvoju digitalnog marketinga u Srbiji, kako je sve počelo i kako su nastale prve digitalne marketinške agencije. Da li je to bila hrabrost, vizija ili prosta potreba tržišta – na ovo pitanje moderatora panela Ivana Živkovića, Managing Directora iz agencije Pioniri Communications odgovarali su Danka Trbojević, Managing Director agencije Drive, Goran Jankuloski, menadžment partner iz Žiške, Vesna Ćeranić, Associate Partner iz agencije Executive Group i Igor Grmuša, Country Manager iz agencije Degordian. 

 Ova industrija je zabeležila veliki uspeh, najveći pomak je napravljen u protekloj godini, što je ubrzala pandemija, pa brendovi sve više shvataju da digitalno nije samo “prateća priča”, već ozbiljan posao u koji vredi uložiti, istaknuto je na ovom panelu. Uprkos većem poverenju klijenata, među njima i dalje vlada strah da budu inovativni. Jedan od problema o kom su govorili stručnjaci iz ove oblasti je hiperprodukcija digitalnog sadržaja, za šta će rešenje u budućnosti biti fokus na kvaliitetu. Osim toga, rečeno je da danas postoje zanimanja koja se nisu mogla naslutiti pre decenije, ali da postoji potraga za pravim kadrovima - kreativcima i digitalcima spremnim da uče, razvijaju se dodatno samostalno i nakon studija, spemnih da se upuste u svaki novi problem i prihvate izazov. Za sada je mlade teško zadržati, lako napuštaju kompanije u potrazi za promenom.

Na kraju programa gledaoci su mogli da čuju dve studije slučaja. Prvu „Kako jedan piratski brend plovi tržištem“ prestavili su Milja Šljakinić iz Žiške i Andreja Srećković iz kompanije Jaffa Crvenka, a drugu o transformaciji u onlajn video oglašavanju su predstavili Nina Ivanović i Naum Petkoski iz Kompaniije Brid TV.

Nakon konferencijskog programa, dodeljene su nagrada IAB MIXX Awards najboljim digitalnim agencijama za kampanje i projekte realizovane u toku 2020. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.