ZATIŠJE PRED BURU ILI KONAČNA POBEDA NAD KORONOM?! Doktor Tiodorović otkriva kakvo nas leto očekuje!

U Srbiji je 37 odsto punoletnih građana primilo dve doze, po jednu dozu primilo je 48 odsto, negde do 21. juna planiramo da dostignemo 50 odsto vakcinisanih sa obe doze - kaže za "Blic nedelje" epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović

Što je veći obuhvat vakcinacije, to je bolje. Odlično ide u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, u mnogim gradovima i to je sjajno. Ali postoje gradovi i mesta koji su na nekih 20 odsto, zato bi lokalne zajednice trebalo da se aktiviraju i pozovu svoje građane na vakcinaciju, inače ćemo se stalno vrteti u krug - upozorava Tiodorović.

Iako smo odavno dostigli cilj ispod 1.000 novozaraženih dnevno, zatim smo taj broj doveli između 200 i 300, i sve smo bliže magičnom broju ispod 100 na dnevnom nivou, profesor Tiodorović upozorava da bez obzira na to što brojke padaju, one su još daleko od "super željene brojke" - 35 novozaraženih dnevno.

Foto: Printscreen RTS

- Ono što želimo je da pređemo tih 50 odsto, i to je ozbiljan cilj. Bilo bi dobro da se to dogodi što pre. Mladi ljudi bi trebalo da se aktiviraju više, oni su najviše uskraćeni provoda, izlazaka i žele da se vrate svojim aktivnostima na pravi način, zato je važno da se vakcinišu u što većem broju i zbog sebe a i zbog onih kojima mogu da prenesu virus. Od 18. do 25. godine vakcinisano je negde oko 12,7 odsto, što nije dovoljno, oni malo stariji od 25. do 35. godine, oni su na 21 odsto, dakle ta populacija kao i radno aktivno stanovništvo trebalo bi da ima veći obuhvat vakcinacije. S druge strane, oni stariji od 60 godina su na 71, 2 odsto, stariji od 75 su prešli 67 odsto. Što se radno aktivnog stanovništva tiče, od 35 pa naviše oni su negde na 43 odsto, što nije loše, ali svakako je neophodno da i taj broj bude veći - kaže profesor Tiodorović.

Biće novog talasa

Za kolektivni imunitet potrebno nam je između 60 i 70 odsto prokuženosti, što ćemo mi u nekom periodu i ostvariti. Iako smo zamišljali da ćemo odjednom odbaciti maske, vratiti se normalnom životu, to neće ići tako lako sve dok se proces vakcinacije ne obavi u što većem obimu. Kako objašnjava profesor Tiodorović, "rano je još za slavlje", ali je svakako neophodno da se život vrati u normalu, i to postepeno.

KORONA U SRBIJI NA LEDU! Od oktobra prošle godine nismo imali OVAKO DOBRE BROJKE!

- Ako nastavimo sa vakcinacijom, pratimo poštovanje mera, budemo obazrivi kako bi dnevne brojke spale na 100 što je zaista idealno, dok je onaj super ideal 35 na dnevnom nivou. Pitanje je kada ćemo to uspeti, ali to bi nas dovelo u najsigurniju zonu. Iza svakog većeg talasa ide zatišje, to je prirodni proces, to uvek tako ide. U velikom talasu se ljudi ponašaju mnogo ozbiljnije, a kada brojke padaju, onda se opuste, kao što sada imamo opuštanje. Možda će proći mesec, dva, pa i tri, dok se nakupi "gorući materijal", zato je važno da se nastavi proces imunizacije. Iskreno ne verujem da ćemo imati udar kakav smo imali u prethodnom periodu, to nikako, ali rizik postoji i postojaće. Vakcinacija traje i daje efekat i ljudi ne bi trebalo da odlažu nego da se vakcinišu, kako bismo što pre dostigli željeni nivo zaštite. Ima onih koji se nisu vakcinisali iz određenih razloga, dok ima i onih koji bez razloga odlažu - kaže epidemiolog.

Foto: Shutterstock

Iako se polako život vraća u neke normalne tokove, mere su i dalje na snazi a rizik od zaražavanja uvek postoji. Po svemu sudeći, nećemo se tako lako pozdraviti sa koronom, jer ovaj problem ne tiče se samo jednog grada, jedne zemlje, već planetarno. Sve dok negde na svetu opstaje virus, postoji šansa da uvek dođe i do nas.

- Nema mnogo biranja, moramo da budemo oprezni i da postepeno ukidamo mere, ne odjednom kako bi neko zamišljao, e sad može sve. Izraelci ne nose maske, na Malti takođe, Velika Britanija je na tom putu, ali uvek ostane taj deo opulacije koji nije zaštićen a ne ponaša se shodno merama, tako da uvek potencijalno žarište postoji. Možemo mi u Evropi da postignemo sjajan rezultat, ali ako virus opstaje bilo gde na svetu, postoji opasnost da dođe do nas. Znači ovo je jedan globalni problem i dosad je valjda svima jasno da na ovome moramo svi kompletno da radimo, zajedno. Dakle, kolektivna odgovornost je neophodna - dodaje profesor Tiodorović.