Savet ORL specijaliste: Koje je rešenje za dobar sluh?

Oštećenje sluha možemo imati a da nismo ni svesni toga a posledice pored svakodnevnog umora, nervoze i napora prilikom razgovora često uključuju i smanjenje društvenih aktivnosti što neretko vodi u izolaciju i ubrzava demenciju.

Tema koja se odnosi na oštećenje sluha zadnjih godina je sve prisutnija u medijima, razgovarali smo sa ORL specijalistom doktorkom Marijom Komadinom Vuković iz ORL Centra (www.orlcentar.rs) o ovoj temi kao i o uzrocima i rešenjima za dobar sluh. Saveti koje nam je doktorka Marija dala mogu koristiti osobama koje sumnjaju da slabije čuju, evo par najbitnijih.

Koji su prvi simptomi oštećenja sluha?

Sposobnost sluha je integralni deo života koji većina ljudi uzima zdravo za gotovo. Sluh je dar, ali da li ga kao takvog dovoljno cenimo?

Gubitak sluha drastično umanjuje sposobnost razumevanja govora. Osoba može „čuti“ ono što joj govorite ali ne može vas i razumeti ili pak neretko može pomešati neke zvuke sa drugima. Tako se osobi sa slušnim oštećenjem čini da ljudi mumlaju, lakše razumeju glas muškarca u poređenju sa ženskim ili glasom deteta. Imaju poteškoće da čuju zvono na vratima, zvonjavu telefona, pojačavaju ton na TV-u, a u većem društvu imaju poteškoće u konverzaciji i često klimaju glavom te se pretvaraju da razumeju. Naravno, to vodi ograničavanju društvenih aktivnosti.

Mogući razlozi mogu biti: infekcije srednjeg uva ili ušnog kanala, različita oboljenja ili anomalije uva, ušna mast, traume, ototoksični lekovi, endokrini i neurološki poremećaji i drugo.

Da li zujanje u ušima ukazuje na oštećenje sluha?

Zujanje (Tinnitus) je abnormalan šum u uvu, ušima ili glavi. Javlja se u gotovo 15% populacije, a kod starijih iznad 65 godina dostiže i 30%. Nije uvek pokazatelj oštećenja sluha, jer se javlja i kod osoba sa urednim sluhom ili osoba sa abnormalnom preosetljivošću na spoljašnje zvuke.

Kada je tinitus udružen sa oštećenjem sluha obično je to čist, piskav, visokofrekventan ton i zaista je rezultat oštećenja spoljnih cilijarnih ćelija.

Koje je rešenje za dobar sluh?

„Put kojim se ređe ide“- možda bi bio najadekvatniji slogan za najčešći oblik ponašanja naših pacijenata. Uglavnom je uvreženo ponašanje da se sačeka koji dan da problem sam prođe, ili da se uvo „samo otpuši“, zujanje prestane i slično. Iako je reč o jednako važnom čulu, naši pacijenti će odmah pohrliti lekaru ako ih nešto boli, ako slabije vide, govore… Sluh, kao da može da sačeka. Ali ne može!

U kući dobrog sluha Audiovox, pomoćiće vam da bolje čujete i razumete. Kao generalni distributeri slušnih aparata danske kompanije Oticon, ponudiće vam brojna rešenja prema individualnim potrebama a benefiti su brojni: upotrebom slušnih pomagala osobama sa oštećenim sluhom se podiže čujnost i poboljšava sporazumevanje.

Foto: Oticon/promo

Da li postoje rizici ako ne preduzmemo ništa?

Nagluvost bila jednostrana ili obostrana, neminovno vodi ljude ka samoizolaciji, ređim socijalnim kontaktima, zatvaranju u sebe, ponekad afektivnom ponašanju, kao i slabljenju kognitivnih funkcija. Dakle, formira se „svet za sebe“, a bez kontakta sa „svetom oko sebe“. Zato ljudima sa oštećenim sluhom treba omogućiti da opet čuju davno zaboravljenje zvuke, jasan govor i pružiti priliku da vode aktivan život što sve mogu omogućiti slušni aparati.

Ako sumnjate da ne čujete dobro, najbolje je da odmah zakažete besplatnu proveru sluha u Audiovox-u i dobijete detaljne informacije o stanju svog sluha i mogućim rešenjima. Iskoristite akciju u 19 Audiovox predstavništva širom Srbije, i besplatno proverite sluh, svoj termin možete zakazati OVDE ili besplatnim pozivom na broj telefona 0800 100 103.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.