Gradonačelnik Bakić: Jevreji u Subotici imaju dobru osnovu za obnovu i jačanje svoje zajednice

Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, obeležena je 77. godišnjica deportacije oko četiri hiljade subotičkih Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je tim povodom, obraćajući se prisutnima u subotičkoj Sinagogi, rekao da je teška dužnost govoriti na današnji dan, kao gradonačelnik Subotice, kao predstavnik grada koji je tako mnogo izgubio tog 16. juna 1944. godine.  

- Jevrejska zajednica dala je nemerljiv doprinos razvoju grada od druge polovine 18. veka. Njena tragedija je istorijska, ljudska, ali i tragedija duha jedne urbane sredine koja je osiromašena i lišena doprinosa onih koji se nikada nisu vratili sa stradalnog puta, na koji su ih poslale sluge fašizma i nacizma - istakao je Bakić.

Foto: Strahinja Babović

Podsetio je da se ove godine obeležava i osam decenija od početka najgoreg perioda u istoriji Subotice, okupacije koja je, kako je rekao, za samo tri godine nanela teške rane svim zajednicama u ovom gradu, kako onima koji su bili meta progona, tako i onima u čije ime je okupator činio zlodela.

Foto: Strahinja Babović

- Zato nikada ne smemo da zaboravimo ni 12. april 1941. godine, koji je nagovestio sve užase šovinizma koji je zavladao i stradanja koja su za jevrejsku zajednicu kulminirala na današnji datum, 1944. godine. Zato ćemo uvek slaviti 10. oktobar te godine, dan kada je Subotica oslobođenja najvećeg zla koje je ikada morala da trpi - kazao je Bakić.

Nažalost, samo nešto preko hiljadu Jevreja je preživelo okupaciju, naveo je on i dodao da je sa stalnim opadanjem njihovog broja posle rata propadao i biser jevrejske kulture i  vere – subotička Sinagoga.

Foto: Strahinja Babović

- Ona je rat takođe preživela, za razliku od jednog od njenih tvoraca, arhitekte Marcela Komora, koga su nacisti ubili novembra 1944. godine. Ovaj hram bio je decenijama nakon tih tragičnih godina poput siročeta. Neshvatljivo je dozvoljeno njegovo potpuno propadanje. Sve se to promenilo 2018. godine, zajedničkim trudom Srbije i Mađarske, predsednika Vučića i premijera Orbana. Obnovom subotičke Sinagoge obe zemlje su pokazale,  konkretno ali i simbolički, koliko vrednuju jevrejsku zajednicu i kulturu i koliko poštuju žrtvu jevrejskog naroda - podvukao je Bakić.

Naglasio je da smo sada u jednom novom periodu u kojem Jevreji Subotice imaju dobru osnovu za obnovu i jačanje svoje zajednice koja je veliki potencijal za razvoj ovog grada, kao most ka jevrejskom svetu u kojem uvek mogu ponosno da istaknu da su iz mesta u kojem stoji velelepna, druga po veličini, a možda i prva po lepoti Sinagoga u Evropi.

- Time zaista možemo da se pohvalimo pred svetom, ali i pred senima stradalih kojih se danas sa pijetetom sećamo. Jer nema boljeg dokaza da zločinci nisu uspeli u svom naumu da liše zauvek Suboticu Jevreja i jevrejske kulture. U tome je i uteha danas za sve nas. Neka je večan pomen našim stradalim sugrađanima - poručio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Prisutnima u Sinagogi obratili su se i Ištvan Bodžoni, direktor RTV Pannon, predsednik Jevrejske opštine Subotica, Jošua Štajnfeld, i glavni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Isak Asiel.

Venac  na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime grada Subotice položili su gradonačelnik Stevan Bakić i zamenik predsednika Skupštine grada Subotice Nebojša Crnogorac, a u ime Severnobačkog upravnog okruga načelnik Okruga Bojan Šoralov. Vence su položili i predstavnici konzularnih predstavništava, jevrejskih opština, nacionalnih saveta i pojedinih  organizacija i udruženja.

U ime subotičke lokalne samouprave venac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, položili su Nebojša Crnogorac i član Gradskog veća Srđan Samardžić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.