SVAKI DRUGI SRBIN BOLUJE OD OVE BOLESTI! Ako se ne leči kako treba, može da izazove MOŽDANI UDAR!

Jedna od glavnih boljki od koje boluje svaki drugi Srbin je visok pritisak, pokazuju zvanični podaci. Glavni razlozi zbog kojih ne uspevamo da ovu bolest držimo pod kontrolom su preskakanje terapije i stres, kažu stručnjaci

Doktor Dejan Milašinović sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, kaže da povećavanje i smanjivanje terapije na svoju ruku nije dobar potez i da, ako sve uradimo kako treba, lečenjem pritiska možemo da sprečimo srčani i moždani udar. 

"Nemam lekove, nisam bolestan"

Najveći problem kod krvnog pritiska jeste što ga veliki broj ljudi jednostavno – ne leči, a za to postoje psihološki i praktični razlozi, tvrde lekari.

"Da bi redovno uzimali lekove, pacijenti najpre moraju da priznaju sebi da su bolesni i da su im lekovi potrebni. Odbijanje terapije često je odbrambeni mehanizam, po sistemu "nemam lekove, nisam bolestan". To im ponekad uspeva, jer simptomi krvnog pritiska u početku često nisu izraženi i ne ometaju svakodnevne aktivnosti", kaže dr Milašinović. 

Tiha opasnost preti

Da bi se visok pritisak lečio, često mora da se uzima više različitih grupa lekova, što je mnogima nepraktično i predstavlja im problem.

"Ipak, novi lekovi za pritisak omogućavaju da više različitih grupa lekova uzimate u jednoj tableti. To može da pojednostavi lečenje. Mora da se zna da hronično neregulisan krvni pritisak pedstavlja tihu opasnost, zbog čega je terapija važna", kaže dr Milašinović. 

Foto: pexels.com

Ne smanjivati ni povećavati na svoju ruku

Mnogi pacijenti terapija za pritisak uzimaju na svoju ruku. To znači, povećavaju doze kada je pritisak povišen i smanjuju ih ako osete da je nizak. 

"Dešava se da se doziranje nekih lekova smanji tokom letnjih meseci zbog visokih temperatura koje šire krvne sudove i dovode do nižeg pritiska. Ipak, pre svake promene, povećavanja i smanjivanja terapije, najbezbednije je imati nadzor lekara. Kada se pritisak adekvatno leči, to može da smanji rizik od srčanih i moždanih udara", kaže doktor. 

Stres glavni krivac

Stres sve više postaje sastavni deo života i to jeste jedan od glavnih problema za lečenje pritiska, kažu kardiolozi.

"Kada smo pod stresom naše telo izlučuje više hormona, koji dovode do grčenja krvnih sudova i akutno povišenog krvnog pritiska. Stresni događaj utiče na trenutni porast pritiska, dok je hronična izloženost stresu povezana sa rizikom od hipertnezije i hronično povišenog krvnog pritiska. Kada se to otkrije, osim lekova je važno razgovarati sa pacijentom", kaže kardiolog Milašinović. 

Lekar podseća da prema poslednjim međunarodnim preporukama vrednosti krvnog pritiska ne treba da prelaze 130/80 mmHg.