KAP JE PRELILA ČAŠU, PISCIMA DOSTA DRUGOSRBIJANŠTINE! Književnici masovno BOJKOTUJU Ninovu nagradu: Ne učestvujemo na nameštenim utakmicama!

Vest da je pisac Aleksandar Gatalica odlučio da se posle mnogo godina povuče iz trke za Ninovu nagradu podigla je veliku prašinu. Kao razloge za takvu odluku književnik navodi "nekompetentnost žirija". Teofil Pančić je na čelu tela koje odlučuje o tome kome će nagrada pripasti, a njega čine još i Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević

 

- Ne pristupam takmičenju za Ninovu nagradu s novim, devetim po redu, romanom "Dvadeset peti sat". Sa svakim od prethodnih osam bio sam u konkurenciji za ovu nagradu, još od 1995. Dva puta sam bio u najužem izboru, 1995. i 2008, a roman "Veliki rat" dobio je Ninovu nagradu 2013. Ovaj sastav Ninovog žirija u više navrata ocenio sam kao nekompetentan, te ne vidim mogućnost da svoj novi roman "Dvadeset peti sat" ponudim na čitanje u ovim uslovima. Nadam se boljim vremenima za srpsku književnost i Ninovu nagradu, kao i da će moj novi roman naći svoje čitaoce i bez preporuke ove nagrade - izjavio je Gatalica u zvaničnom saopštenju, ne želeći dodatno da produbljuje ovu temu.

Ipak, njegove kolege književnici koji su među prvima uoči objavljivanja dobitnika Ninove nagrade za 2020. odlučili da bojkotuju ovo nekada prestižno priznanje prokomentarisali su ceo događaj.

- Mislim da odluka Aleksandra Gatalice dokazuje da se bojkot širi i da je svim piscima, ljudima od zanata koji ne mešaju dnevnu politiku i umetnost i književnost jasno da je baš zbog nekompetencije žirija i mešanja baba i žaba nagrada devalvirana. Da više nema težinu i vrednost koju je imala. Sve je počelo od onog trenutka kada je Saša Ilić dobio Ninovu nagradu, za koju se dva meseca unapred znalo da će je dobiti. Od tog trenutka je jasno da je nameštena i to nema nikakve veze s politikom, koliko god oni pokušavaju da politizuju to. Upotrebiću fudbalsku metaforu: "Nećemo da učestvujemo u prvenstvu u kome su sudije potkupljene i gde su svi mečevi namešteni, a šampion se zna i pre nego što prvenstvo počne" - kaže Dejan Stojiljković, jedan od najčitanijih proznih i dramskih pisaca u Srbiji, čiji je roman "Konstantinovo raskršće" bilo u najužem izboru za Ninovu nagradu 2010.

Foto: Tanjug

Igor Marojević, autor romana "Ostaci sveta" (2020) ovenčanog priznanjem "Meša Selimović", Nagradom grada Beograda "Stefan Despot Lazarević", "Tronoškim rodoslovom" i "Solarisovom knjigom godine", takođe je u sportskom žargonu prokomentarisao sunovrat Ninove nagrade.

- Kad neke od nas pitate da i posle njenog očiglednog sloma komentarišemo Ninovu nagradu, to je kao da pitate Partizan da komentariše FK Obilić. Mene bi čudilo da Gatalica, kao jedan od vodećih prvoligaša, ne izuzme svoj roman iz konkurencije za tu nižerazrednu nagradu - rekao je pisac.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Srpski pisac i knjižar iz Boke Kotorske Nikola Malović pozdravio je odluku Aleksandra Gatalice da se pridruži, kako kaže, "svima nama koji bojkotujemo Ninovu nagradu otkako je kap prelila čašu punu drugosrbijanštine".

- Ova nagrada odavno se ne dodeljuje za najbolji roman na srpskom jeziku. Valja podvući svima koji još nisu shvatili da inostranim vlasništvom ta nagrada stimuliše one poglede, ideologiju i stavove koji nisu za stimulisanje. Nekada je bilo časno dobiti ovo književno priznanje, a sada je časno odbiti ga. Častiću Gatalicu dobrim vinom kada ponovo bude došao u hercegnovsku knjižaru "So" - kaže književnik.

Foto: Tanjug

Aktuelni laureat je Svetislav Basara sa romanom "Kontraendorfin", dok će sredinom januara 2022. biti saopšteno ime novog dobitnika. Za sada na spisku romana za Ninovu nagradu za 2021. našli su se naslovi "Ničiji" Ivana Glišića, "Koverat Ane Zonai" Ivana Mrđena, "33 sna" Dragane Mokan, "Grad nevidljivih ljudi" Violete Penić, "Tajna starog hrasta" Milunke Popović, "Dva zaspala" Žike Nikolića, "Kako sam ubio narko-dilera" Srećka Gujaničića, "Druženje sa životinjama" Dragana Đurića, "Mirisi" Lazara Perišića i "Gravitacije" Senke Marić.

Pisci: Nagrada izgubila smisao

Grupa od 18 pisaca prošle godine javno je pozvala svoje izdavače da više ne prijavljuju njihova dela za Ninovu nagradu, navodeći da je izgubila smisao jer o njoj ne odlučuju kritičari koji sistemski prate savremeni domaći roman već "nekompetentni ljudi za koje nije jasno po kom merilu su birani". Ovaj stav zastupaju, između ostalih, Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Muharem Bazdulj, Slobodan Vladušić, Nikola Malović i Dejan Stojiljković.