EU pohvalila srpsku monetarnu politiku tokom pandemije!

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su da je Srbija potvrdila sposobnost da ekonomske posledice pandemije svede na minimum, kao i da je odgovor Narodne banke Srbije na pandemiju bio pravovremen i snažan, rečeno je danas u Briselu

To je ocenjeno na redovnom godišnjem dijalogu zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije i Evropske centralne banke.

Sastanak je deo ekonomskog i finansijskog dijaloga čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, a srpsku delegaciju predvodila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. U dijalogu je učestvovao i državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.

Tabaković se saglasila sa ocenom evropskih zvaničnika da je "uticaj krize izazvane pandemijom virusa korona u Srbiji ublažen snažnim osnovama iz pretkriznog perioda, čemu su doprinele i prudentne politike koje su vođene prethodnih godina".

Kao primer, guvernerka je istakla strateške aktivnosti na širenju baze investitora i tržišta, što su i evropski zvaničnici prepoznali, ocenjujući da je smanjenje robnog izvoza Srbije ublaženo rasprostranjenošću ostvarenom u prethodnom periodu.

- Uprkos pandemiji, neto prilivom stranih direktnih investicija i tokom prošle godine obezbeđena je pokrivenost deficita tekućeg računa od oko 1,5 puta. Ovo je šesta uzastopna godina u kojoj beležimo punu pokrivenost deficita najstabilnijim prilivima, a projektujemo nastavak ovog trenda i u godinama koje slede - navela je ona.

Posebno je naglasila važnost strateških odluka predsednika Aleksandra Vučića, koje su omogućile i snažan odgovor Srbije na pandemiju i brz ekonomski oporavak.

Odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnih devet godina povećana je, dodaje, otpornost naše ekonomije na različite negativne uticaje.

- Uz pravovremene i obimne monetarne mere i fiskalne podsticaje, i uz uspešnu strategiju vakcinacije, to je ključno doprinelo da već u prvom tromesečju 2021. godine naš bruto domaći proizvod premaši pretkrizni nivo. Sve zajedno, uz nastavak reformi i investicija, imaće za rezultat da i ove godine, kao i prošle, Srbija ima jednu od najvećih stopa rasta u Evropi - rekla je Tabaković.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, reagujući blagovremeno i snažno, NBS pružila značajnu podršku brzom ekonomskom oporavku u Srbiji.

Kako je rekla, svojim merama NBS doprinosila je dodatnom rastu likvidnosti banaka u periodu kada je to bilo najpotrebnije.

- Obezbedili smo nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema i još povoljnije uslove finansiranja privrede i građana Narodna banka Srbije je često bila prvo utočište reakcija kojima smo podržali građane, privredu i državu da finansijski lakše prebrode ovu krizu.

Uz mere iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i omogućen moratorijum na otplatu kreditnih obaveza i kredite iz garantne šeme, povoljni uslovi finansiranja doprineli su rastu kreditne aktivnosti od oko 10 odsto međugodišnje na kraju 2020. godine.

To je i tokom pandemije doprinosilo ravnomernom oporavku potrošnje i investicija, istakla je Tabaković.

Evropska centralna banka i Evropska komisija konstatovale su i da je inflacija ostala niska i stabilna, kao što je to bio slučaj i u prethodnih sedam godina.

U 2020. godini inflacija se kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5 odsto), uz projekciju da će se u srednjem roku kretati oko centralne vrednosti cilja NBS.

Istaknuti su i značaj očuvane usidrenosti srednjoročnih inflacionih očekivanja i tokom pandemije, stabilnost deviznog kursa, kao i adekvatan nivo deviznih rezervi meren različitim kriterijumima.

Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je, zahvaljujući dobroj poziciji koju je imao pre izbijanja pandemije, kao i pravovremenoj i adekvatnoj podršci ekonomske politike, domaći bankarski sektor ostao otporan na rizike.

Na to ukazuju i pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su i tokom pandemije ostali znatno iznad regulatornih minimuma.

Pored toga, ocenjeno je i da je kriza izazvana pandemijom virusa korona potvrdila značaj svih prethodno preduzetih mera i aktivnosti na planu rešavanja pitanja problematičnih kredita, zahvaljujući kojima je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima krajem 2020. godine sniženo na 3,7 odsto, a na tom nivou bilo je i na kraju maja 2021. godine.

Konstatovan je i napredak koji se ostvaruje u procesu dinarizacije, i to u uslovima povećane neizvesnosti izazvane pandemijom.

Najveći napredak u prethodnoj godini dana zabeležen je kod učešća dinarskih kredita privredi, koje je tokom prethodnih dijaloga isticano kao prioritet, a navodi se i dalji rast dinarske štednje stanovništva.

Time je u znatnoj meri ispunjena preporuka data u okviru prošlogodišnjeg dijaloga - da se nastavi podrška većoj upotrebi domaće valute.

Jedine preporuke u okviru ovogodišnjeg dijaloga iz nadležnosti NBS odnose se na nastavak primene snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru u skladu s najboljom međunarodnom praksom, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije, uključujući promovisanje instrumenata zaštite od deviznog rizika.

Takođe, podaci koje NBS, kao jedan od važnih proizvođača zvanične statistike u zemlji, redovno dostavlja evropskim institucijama, ocenjeni su kao usklađeni s metodološkim zahtevima Evrostata i Evropske centralne banke.

Govoreći o merama za naredni period, Tabaković je istakla da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda, kao i da je Srbija svoju agendu jasno definisala u Programu ekonomskih reformi.

- Napretkom svake zemlje pojedinačno stvaramo osnove za još veći zajednički prosperitet. Zadatak NBS jeste da ostanemo prva asocijacija za stabilnost i poverenje - zaključila je guvernerka.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.