SRPSKA EKONOMIJA DOBRO STOJI, pomažemo građanima i podižemo standard!

Isplate dodatne pomoći građanima, podizanje minimalca, kao i podrška za novorođeno dete dokaz su da ekonomija dobro stoji i da je država okrenuta građanima i njihovom standardu, izjuavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali

Dodatnih 20 evra pomoći svakom punoletnom građaninu biće isplaćeno u decembru a polovinom novembra krenuće prijava za taj novac, rekao je Mali za TV Prva.

Kako je istakao za taj novac moći da se prijave i oni koji se do sada nisu prijavili za novčanu pomoć od dva puta 30 evra, kao i oni koji su u međuvremenu postali punoletni.

Dodao je da će novac biti isplaćen uoči nove godine, te su očekivanja da će građani tu pomoć potrošiti i tako vratiti u ekonomiju, a država će naplatiti PDV.

Do odluke o dodatnoj novčanoj pomoći došlo je posle sagledavanja rezultata punjenja budžeta koji je u junu imao 25 milijardi dinara suficita, dok Mali očekuje da julski suficit bude 35 milijardi dinara.

- U razgovoru sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem, kad smo videli da ostvarujemo bolje rezultate od planiranih, želeli smo da podelimo tu vrstu optimizma sa građanima Srbije - rekao je Mali.

On je istakao da je u prvom kvartalu planirani rast BDP-a premašen za 1,7 odsto, a da očekuje da u drugom kvartalu taj rast neće biti ispod 12 posto.

On je rekao da je plan bio 6,0 odsto rasta, prvi kvart +1,7, a drugi kvartal neće biti ispod 12 posto rasta.

- Prvi razlog za dodatnu isplatu pomoći je optimizam, kako bi građani videli da država ima novca i pomaže. Tako su i oni spremniji da troše novac, pa se on obrće u trgovini i ekonomiji. A važno je da se tražnja ne smanjuje - rekao je minisgtar.

On je ocenio da se država u korona krizi nije zatvorila u sebe i samo o sebi brinula, već je pomogla i građanima i privredi.

- Nabavili respiratore, napravili kovid bolnice, nabavili sve vakcine i lekove, sve što pokazuje kolko je država jaka. A zadržali smo i makroekkonomsku stabilnost - rekao je Mali.

Dodao je da je apsolutno javni dug pod kontrolom i da iznosi 56,2 posto BDP-a.

- To je daleko ispod 60 posto, što je nivo Mastrihskih obaveza - rekao je on.

Plan za povećanje minimalne zarade, što se dogovora u ovoj a ostvaruje u sledećoj godini, je da ona bude 35.000 dinara, rekao je Mali.

Ove godine minimalc je 32 hiljade dinara pa bi povećanje bilo oko devet procenata, ako stopa rasta BDP-a bude između šest i sedam posto.

- To je ogromno povećanje jer minimalac podiže prosečnu zaradu u Srbiji. Već teku razgovori sindikata i poslodavaca, brzo će se uključiti i vlada sa predlogom za ovo veliko povećanje - rekao je on.

Mali je najavio da se pošto je povećanje minimalca trošak za poslodavca razmišlja o modelima smanjivanja poreza i doprinosa na zarade.

On je istakao i da se razmatra šta će Švajcajska formula moći da donese na povećanju penzija u sledećoj godini.

Zbog zdravlja ali i iz ekonomskih razvola, kao bi ekonomija ostala otvorena i uspešna, Mali je pozvao građane da se vakcinišu jer opasnost od korone i dalje postoji.

Govoreći o povećanju nagrada za osvajače olimpijskim medalja on je istakao da i tu Srbija dominira, te da su te nagrade veće nego u SAD.

Na najavu isplate 5.000 dinara podrške za svako novorođeno dete on je ocenio da za to postoje ekonomske mogućnosti.

- To nije nerealno, a mi bez toga ne možemo - rekao je on.

Istakao je da se u Srbiji nikad više puteva nije gradilo, kao i da je ove godine naplaće tri milijardi dinara više putarine nego u 2019. godini pre korone.

-  Ne vrede nam autoputevi ništa ukoliko nema dece i ljudi koji će se voziti. Vučić i Brnabić su za to da dodatno stimulišemo i podržimo pronatalitetnu politiku, i ne mislim da je nerealno - rekao je on.

Dodao je da je i u toj politici ekonomija najvažnija jer će biti brakova i dece ako roditelji imaju sigurnost zaposlenja, vide da se grade putevi, vrtići, škole, domovi zdravlja i bolnice.

Komentarišući dogovor i inicijativu Open Balkan on je istakao da što je veće i otvorenije tržište, naša domaća ekonomija ima veće koristi, a korist će imati i druge države.

- Protok roba usluga i radne snage, podstiče rast i razvoj u regionu - ocenio je on.

Naveo je da je Srbija prošle godine bila dominatna sa 2,9 milijardi stranih direktnih investicija, a da je u prvih pet meseci ove godine u okviru CEFTA sporazuma ostvarila 954 miliona evra suficita.

Na pitanje da li očekuje reakciju EU i Brisela na Open Balkan on je odgovorio da region čeka Brisel već decenijama.

- U ovom trenutku vodimo računa o našim interesima, i interesima Severne Makedonije i Albanije - rekao je on i dodao da će ubrzani protok u regionu povećati atraktivnost za strane investicije.

Povodom odlaska GEOX-a iz Vranja on je podsetio da je tu firmu doveo Boris Tadić a da su sve subvencije isplaćene.

 - Očigledno da imate posao sa, ne mogu da kažem prevarantima, ali nemačkim kompanijama se to ne bi desilo - rekao je Mali.

Istakao je da će biti učinjeno sve da najvećem broju radnika bude pronađen novi posao.

Kako je istakao primer GEOX-a ne dovodi u pitanje politiku subvencija stranim direktnim investicijama u Srbiju.

- Na stotine fabrika je otvorene u našoj zemlji. 2012. stopa nezaposlenosti bila je 25,9 posto a danas je devet posto - ti ljudi su zaposleni u tim novim fabrikama - rekao je ministar.

Naveo je da politiku subvencija stranim investitorima imaju i Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska.

- Imamo problem, identifikovali smo ga, naćićemo rešenje. Stotine drugih fabrika radi nesmetano. Stotine hiljada naših sugrađna rade i zarađuju za hleb - rekao je Mali.

Dodao je da strane direktne investicije jesu osnov i pokretač razvoja, uz javne investicije.

- To je najodrživiji način razvoja jedne ekonomije. Daleko smo iznad svih zemalja u regionu kad je to u pitanju - zaključio je ministar finansija.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.