SRPSKA EKONOMIJA DOBRO STOJI, pomažemo građanima i podižemo standard!

Isplate dodatne pomoći građanima, podizanje minimalca, kao i podrška za novorođeno dete dokaz su da ekonomija dobro stoji i da je država okrenuta građanima i njihovom standardu, izjuavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali

Dodatnih 20 evra pomoći svakom punoletnom građaninu biće isplaćeno u decembru a polovinom novembra krenuće prijava za taj novac, rekao je Mali za TV Prva.

Kako je istakao za taj novac moći da se prijave i oni koji se do sada nisu prijavili za novčanu pomoć od dva puta 30 evra, kao i oni koji su u međuvremenu postali punoletni.

Dodao je da će novac biti isplaćen uoči nove godine, te su očekivanja da će građani tu pomoć potrošiti i tako vratiti u ekonomiju, a država će naplatiti PDV.

Do odluke o dodatnoj novčanoj pomoći došlo je posle sagledavanja rezultata punjenja budžeta koji je u junu imao 25 milijardi dinara suficita, dok Mali očekuje da julski suficit bude 35 milijardi dinara.

- U razgovoru sa premijerkom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučićem, kad smo videli da ostvarujemo bolje rezultate od planiranih, želeli smo da podelimo tu vrstu optimizma sa građanima Srbije - rekao je Mali.

On je istakao da je u prvom kvartalu planirani rast BDP-a premašen za 1,7 odsto, a da očekuje da u drugom kvartalu taj rast neće biti ispod 12 posto.

On je rekao da je plan bio 6,0 odsto rasta, prvi kvart +1,7, a drugi kvartal neće biti ispod 12 posto rasta.

- Prvi razlog za dodatnu isplatu pomoći je optimizam, kako bi građani videli da država ima novca i pomaže. Tako su i oni spremniji da troše novac, pa se on obrće u trgovini i ekonomiji. A važno je da se tražnja ne smanjuje - rekao je minisgtar.

On je ocenio da se država u korona krizi nije zatvorila u sebe i samo o sebi brinula, već je pomogla i građanima i privredi.

- Nabavili respiratore, napravili kovid bolnice, nabavili sve vakcine i lekove, sve što pokazuje kolko je država jaka. A zadržali smo i makroekkonomsku stabilnost - rekao je Mali.

Dodao je da je apsolutno javni dug pod kontrolom i da iznosi 56,2 posto BDP-a.

- To je daleko ispod 60 posto, što je nivo Mastrihskih obaveza - rekao je on.

Plan za povećanje minimalne zarade, što se dogovora u ovoj a ostvaruje u sledećoj godini, je da ona bude 35.000 dinara, rekao je Mali.

Ove godine minimalc je 32 hiljade dinara pa bi povećanje bilo oko devet procenata, ako stopa rasta BDP-a bude između šest i sedam posto.

- To je ogromno povećanje jer minimalac podiže prosečnu zaradu u Srbiji. Već teku razgovori sindikata i poslodavaca, brzo će se uključiti i vlada sa predlogom za ovo veliko povećanje - rekao je on.

Mali je najavio da se pošto je povećanje minimalca trošak za poslodavca razmišlja o modelima smanjivanja poreza i doprinosa na zarade.

On je istakao i da se razmatra šta će Švajcajska formula moći da donese na povećanju penzija u sledećoj godini.

Zbog zdravlja ali i iz ekonomskih razvola, kao bi ekonomija ostala otvorena i uspešna, Mali je pozvao građane da se vakcinišu jer opasnost od korone i dalje postoji.

Govoreći o povećanju nagrada za osvajače olimpijskim medalja on je istakao da i tu Srbija dominira, te da su te nagrade veće nego u SAD.

Na najavu isplate 5.000 dinara podrške za svako novorođeno dete on je ocenio da za to postoje ekonomske mogućnosti.

- To nije nerealno, a mi bez toga ne možemo - rekao je on.

Istakao je da se u Srbiji nikad više puteva nije gradilo, kao i da je ove godine naplaće tri milijardi dinara više putarine nego u 2019. godini pre korone.

-  Ne vrede nam autoputevi ništa ukoliko nema dece i ljudi koji će se voziti. Vučić i Brnabić su za to da dodatno stimulišemo i podržimo pronatalitetnu politiku, i ne mislim da je nerealno - rekao je on.

Dodao je da je i u toj politici ekonomija najvažnija jer će biti brakova i dece ako roditelji imaju sigurnost zaposlenja, vide da se grade putevi, vrtići, škole, domovi zdravlja i bolnice.

Komentarišući dogovor i inicijativu Open Balkan on je istakao da što je veće i otvorenije tržište, naša domaća ekonomija ima veće koristi, a korist će imati i druge države.

- Protok roba usluga i radne snage, podstiče rast i razvoj u regionu - ocenio je on.

Naveo je da je Srbija prošle godine bila dominatna sa 2,9 milijardi stranih direktnih investicija, a da je u prvih pet meseci ove godine u okviru CEFTA sporazuma ostvarila 954 miliona evra suficita.

Na pitanje da li očekuje reakciju EU i Brisela na Open Balkan on je odgovorio da region čeka Brisel već decenijama.

- U ovom trenutku vodimo računa o našim interesima, i interesima Severne Makedonije i Albanije - rekao je on i dodao da će ubrzani protok u regionu povećati atraktivnost za strane investicije.

Povodom odlaska GEOX-a iz Vranja on je podsetio da je tu firmu doveo Boris Tadić a da su sve subvencije isplaćene.

 - Očigledno da imate posao sa, ne mogu da kažem prevarantima, ali nemačkim kompanijama se to ne bi desilo - rekao je Mali.

Istakao je da će biti učinjeno sve da najvećem broju radnika bude pronađen novi posao.

Kako je istakao primer GEOX-a ne dovodi u pitanje politiku subvencija stranim direktnim investicijama u Srbiju.

- Na stotine fabrika je otvorene u našoj zemlji. 2012. stopa nezaposlenosti bila je 25,9 posto a danas je devet posto - ti ljudi su zaposleni u tim novim fabrikama - rekao je ministar.

Naveo je da politiku subvencija stranim investitorima imaju i Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska.

- Imamo problem, identifikovali smo ga, naćićemo rešenje. Stotine drugih fabrika radi nesmetano. Stotine hiljada naših sugrađna rade i zarađuju za hleb - rekao je Mali.

Dodao je da strane direktne investicije jesu osnov i pokretač razvoja, uz javne investicije.

- To je najodrživiji način razvoja jedne ekonomije. Daleko smo iznad svih zemalja u regionu kad je to u pitanju - zaključio je ministar finansija.