DA NIJE BILO SRBA, BUGARI NE BI IMALI OVE SVETINJE! Posetite ova mesta, vredno je, verujte!

Informer je za svoje čitaoce posetio Bugarsku i zahvaljujući ministarstvu turizma Bugarske obišli smo mesta na kojima su Srbi ostavili neizbrisiv trag

U prestonici Bugarske, Sofiji, koju mnogi nazivaju i grad crkava, jedna bogomolja vrlo je važna i za Srbe.

Crkva Sveta nedelja u centru ovog milionskog grada ili kako je još nazivaju Crkva svetog kralja, važna je za Srbe jer su u njoj nalazi kivot Svetog kralja Milutina.

Za vas smo zavirili u ovu svetinju koju Bugari vrlo poštuju i poklonili se moštima značajnog i vrlo moćnog srpskog vladara iz dinastije Nemanjića.

Crkva Sveta nedelja

Kada uđete u ovu crkvu sačekaće vas veliki broj ljudi koji ovde dolaze da prisustvuju liturgiji, ali i da se poklone srpskom svetom kralju. Iako smo u crkvi bili kada je napolju bilo skoro 40 stepeni, i očekivali da ona bude prazna, ipak smo zatekli nekoliko vernika koji su došli da se pomole nad kovčegom srpskog kralja.

Foto: Milan Stojadinović

Koliko je kralj Milutin bio važna ličnost za života, pokazuje i činjenica da je samo tri godine nakon što se 1321. godine upokojio kanonizovan i proglašen za svetog kralja. On je prvobitno sahranjen u svojoj zadužbini manastiru Banjska na Kosovu, ali je njegovo telo uoči Kosovskog boja sklonjeno prvo u Trepču, a sredinom 15. veka pred najezdom Turaka u bugarski grad Sredec današnju Sofiju.

Foto: Milan Stojadinović

Kovčeg sa moštima svetog kralja počivao je prvo u Rotondi Svetog Georgia, a onda je prebačen u crkvu Svete nedelje gde se i danas nalazi. Ako vas put nanese u bugarski glavni grad ovo je mesto koje morate posetiti.

Veliko Trnovo

Tri sata vožnje od Sofije je grad Veliko Trnovo srednjevekovna carska prestonica Bugarske, kroz koju protiče reka Jantra. Kada zakoračite u Veliko Trnovo imaćete utisak da je ovde vreme stalo i da hodate po jednom velikom muzeju. Ovaj grad bi svaki Srbin koji ide u Bugarsku morao da hodočasti. U ovom mestu, pre skoro osam vekova, 1236. godine vraćajući se iz Jerusalima umro je Sveti Sava.

Foto: Milan Stojadinović

Prvi srpski arhiepiskop sahranjen je u Velikoj lavri Svetih 40 mučenika podno ponosnih zidina tvrđave Carevec i na samoj obali reke Jantre. Njegove mošti su godinu dana nakon smrti prenesene u manastir Mileševu, a 1594. godine Sinan paša ih je spalio na Vračaru u Beogradu, ali i pored toga i danas u lavri stoji mermerna ploča sa njegovim imenom. U crkvi su sahranjena tri bugarska cara i dve carice, a u posebnom delu je obeleženo mesto gde je počivao Sveti Sava. U ovoj bogomolji koja je sada muzej uvek vlada duboki mir, a kada stanete nad pločom na kojoj piše Sv. Sava arhiepiskop srpski možete osetiti samo blaženstvo.

Rilski manastir

Koliko je veliki trag koji su Srbi u srednjem veku ostavili u bugarskom kulturnom i verskom životu moguće je videti i ako posetite Rilski manastir, koji se nalazi u dubokom kanjonu na istoimenoj planini na jugu Bugarske. To je najveći manastir u Bugarskoj, proglašen za svetsku kulturnu baštinu, datira još iz 10. veka i njega je prema predanju osnovao Sveti Jovan Rilski.

Foto: Milan Stojadinović

Manastir je kroz svoju dugu istoriju mnogo puta rušen i paljen. Duhovni procvat manastir je doživeo kada je ovim delom Bugarske vladao srpski velmoža Hrelja Ohmućević. Ovaj vlastelin koji je služio kralja Milutina, Stefana Dečanskog i cara Dušana, poznat je u narodnim pesmama kao Relja Krilatica pobratim Kraljevića Marka. Hrelja je obnovio manastir i napravio čuvenu kulu koja se i danas naziva Hreljina kula. Konak ovog manstira ima četiri sprata i u njemu je u zlatno doba boravilo i po 400 monaha. Manastir je turistička atrakcija, a prelepe freske i mir, to je utisak koji nosimo iz njega.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.