KRALJEVINA SRBIJA JE IZVOZILA VIŠE ŠLJIVA NEGO MI DANAS Amerikanci našu sortu zovu BLJAK!

Ovih dana berba šljiva je u punom jeku, ali prinos je oko 30 odsto manji od očekivanog. Cena na otkupu je 30 do 50, a na pijacama u Beogradu oko 100 dinara. Poljoprivredni stručnjak Luka Radoja kaže za RTS da je zabluda da Srbija ima puno šljive i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju

Luka Radoja kaže da je ova godina nevesela za šljivu, jer je bilo hladno proleće, mrazevi, a potom i suša, zbog čega je prinos umanjen.

- Nismo se od toga mogli odbraniti izuzev na mestima gde je bilo vode, a mi imamo malo vode za navodnjavanje i malo uređaja za navodnjavanje - navodi Radoja.

Ističe da se šljiva u Srbiji još uvek ne gaji plantažno, već na malim površinama i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju šljive.

- Ministarstvo poljoprivrede je uradilo reonizaciju uzgoja vinove loze. Tako treba da uradi i za uzgoj voća. Nije svuda mesto šljivi. Imamo Institut za voćarstvo, imamo fakultet i oni će reći tačno šta sve treba znati da bi se uspešno uzgajala šljiva - kaže Radoja.

Naglašava da za sada nema ni dovoljno novca da bi se šljiva plantažno uzgajala, uz pravilan zasad, navodnjavanje i zaštitu od grada.

- Moramo misliti o budućnosti. Neće biti radne snage da se šljiva bere, treba nam mehanizovani proces uzgoja šljive - smatra Radoja.

Kaže da je na loš rod ove godine najviše uticala suša, koja je naudila svemu što je posađeno.

- Tamo gde nije navodnjavano prinosi su značajno manji. To ne znači da je lošiji kvalitet jer je više suve mase i šećera, što je važno - objašnjava Radoja.

Foto: Informer DN

Kraljevina Srbija izvozila više šljive nego Srbija danas

Luka Radoja ističe da u Srbiji nije pravilan ni izbor sorte šljive, jer dominira "stenlej".

- Profesor iz Mičigena meni kaže da oni u Americi tu šljivu zovu bljak. Ja ga pitam odakle im ta reč, a on kaže da nije pozajmljena od nas, ali da je bljak - priča Radoja.

Navodi da se "stenlej" najviše koristi, jer je tolerantan na virus šljive koji je uništio srpsku požegaču.

- Priča o 'požegači' se nastavlja i naši stručnjaci su objasnili kako je možemo sačuvati. Postoje načini da se sačuva. U okolini Valjeva je još ima, ali je stradala i zbog aljkavog odnosa prema njoj. Obradu zemljišta su ranije radile svinje rijući zemljište i češući se o stabla - kaže Radoja.

Ističe da neće biti dovoljno šljive ni za izvoz i da je zabluda da Srbija ima puno šljive.

- Jeste da se ona najviše sadi u Srbiji, ali tek kada se pokrene izvoz, saznamo da je nemamo dovoljno. Ako je moguće, dobro je da se izvoze prerađevine - kaže Radoja.

Ističe da je Kraljevina Srbija izvozila dvostruko više šljiva nego Srbija danas, jer je bilo više šljiva i ljudi u selima koji su je brali.

- Namera je da se šljiva prerađuje, ne samo u rakiju. Pre Drugog svetskog rata na produktnoj berzi u Njujorku sve suve šljive ovoga sveta ravnale su se prema kvalitetu suva šljiva ala Brčko. To je važilo za suvu šljivu ala Srbija. Danas toga malo ima - naglašava Radoja.