Hristos je u Jerusalim ušao na magarcu, a u Cetinju je svoje protivnike namagarčio!

Još je rano da se ustoličenja obavljaju u teretanama i fitnes centrima. Uostalom, teretane su prve na udaru korone. U manastirima je još uvek sigurnije. Ovako akademik i pesnik Matija Bećković, u svom stilu, odgovara na pitanje zbog čega je bilo važno da ustoličenje i uvođenje u tron mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija bude obavljeno baš u Cetinjskom manastiru

 

- Srpska pravoslavna crkva je konzervativna ustanova koja se drži vekovnih obreda i misli da se mitropoliti i u ovom vremenu ustoličuju u stonim mestima i u stolicama na kojima stoluju, pa je tako bilo i ovoga puta - razgovor sa Bećkovićem poprimio je ozbiljniji ton. - I sve je prošlo kako Bog hoće. Ispostavilo se da se Vrhovni komandant i veliki strateg, koji je nameravao da to spreči, nije u Cetinju zabarikadirao nego zafarbao, a da je na Nebo zaboravio. Hristos je u Jerusalim ušao na magarcu, a u Cetinju je svoje protivnike namagarčio.

* Kako je iz vašeg ugla izgledalo svečano ustoličenje?

- Aktuelni globalni nasrtaj na pravoslavlje pokušao je da iskoristi i predsednik Crne Gore. Sa svojom vojskom zabarikadirao se u Cetinju i CPM i SPC uputio nezapamćen zahtev ne samo u njenoj istoriji. Mitropolit Joanikije je po ko zna koji put uneo svoj mir u ovaj najnoviji nemir i bezakonje. Pridružio mu se i patrijarh Porfirije da nas još jednom podsete zašto su tu i zbog čega su neophodni. Nije li i snajper koji je spomenuo patrijarh Porfirije u Cetinju onaj isti iz koga je pucano na Joanikija u Beogradu za vreme litija. Pričao mi je da je puzeći izašao iz tog restorana. Snajperista je bio spreman da još puca. Prilika se ukazala na Cetinju. Jednom u nameri da prekinu litije, drugi put da spreče ustoličenje.

* Nama deluje kao da ste u poslednjem trenutku odustali od odlaska u Cetinjski manastir. Zašto?

- Tehnologija je toliko napredovala da više ne moraš negde fizički da budeš da bi rekao ono što misliš. A ni zapaljene gume, suzavac i kamenice me nisu privlačile. Uz to, bolje je da u helikopteru bude što manje putnika.

* Napisali ste, ipak, pismo dobrodošlice mitropolitu Joanikiju u kome, između ostalog, kažete da je komunizam glavni krivac za podele u Crnoj Gori. Da li su te podele toliko duboke da će biti potrebno dosta vremena i snage da se prevaziđu?

- Jedan narodić, kako ga je zvao NJegoš, podelio se na narodičiće. Na verne i neverne, krštene i nekrštene. Nijednog mitropolita crnogorskog nije mimoišlo raspeće. Svetom Petru su lomili krov na kući, NJegoš je pisao da mu "dođe da beži u Ameriku". Posle Drugog svetskog rata nijednog nije mimoišla ta čaša. Prvi je mitropolit Joanikije Lipovac ubijen bez suda i ostao bez groba, a sa njim i gotovo sve sveštenstvo Crnogorsko-primorske mitropolije. NJegov naslednik Bradvarević osuđen je na dugogodišnju robiju, treći Danilo Dajković jedini je protiv koga su organizovane đačke demonstracije, zato što su se i crkva i on protivili rušenju kapele na Lovćenu. Kad sam pitao Ćira Radovića kako to da u slobodarskoj i junačkoj Crnoj Gori jedne jedine demonstracije izbiju protiv cetinjskog vladike, odgovorio mi je: "Što se čudiš. Nijedno od one đece nije kršteno".

Četvrti je bio Amfilohije, koji se raspeo sa svim prethodnicima i sve podneo kao Hristov heroj koga su nazivali sotonom i pukovnikom Udbe.

* Šta dalje posle ustoličenja Joanikija?

- Jedino što ima dalje je - dobrota i znanje. A nema veće sile nego kada se spoje. Šta može biti lepše nego što imamo mladog patrijarha srpskog i plemenitog i visnog mitropolita crnogorskog. A obojica su bili spremni da se pred očima celoga sveta žrtvuju za svetinju svoje vere i crkve.

* Kome su odzvonila zvona u Crnoj Gori?

- Zaustim da kažem da je odzvonilo komunizmu, pa se setim da bih ispao naivan ako bih i pomislio da će ikad odzvoniti i jednom zlu i da je bilo kojem iskušenju i nesreći došao kraj.

* Ovih dana vi ste na nekoliko mesta označeni kao "glavni čovek koji hoće da pripoji Crnu Goru Srbiji". Imate li toliku moć?

- Kad bih to mogao, grdno bih se obrukao i ja i svako moj. Su čim li bih izašao "pred Miloša i pred druge srpske vitezove, koji žive dokle svijet traje".

* I crnogorski predsednik Milo Đukanović malo-malo pa vas izaziva na megdan?

- Nije ni čudo. Dok je on u svojim čuvenim poemama slavio Crnu Goru, dotle sam ja na račun Crne Gore zgrtao milione.

* Šta je bio povod što ste još pre nekoliko godina napisali pesmu o Joanikiju?

- Izgleda da sam još i tada lobirao da Joanikije Mićović postane mitropolit crnogorsko-primorski.

* Verujete li da će mitropolit Joanikije biti dostojan naslednik mitropolita Amfilohija?

- Amfilohije je izabrao Joanikija - Joanikije je mladi Amfilohije koji još otvorenije, hrabrije i očiglednije pokazuje Amfilohijevu i svoju dobrotu.

* Na 25. jubilarnim Pesničkim susretima "Sokolica 2021", u Rajskoj banji kod Zvečana, gde vam je uručena nagrada "Pesničko uspenije", rekli ste da je Kosovo za Srbe najskuplja reč i da sve više poskupljuje. Zašto je KiM još skuplja srpska reč?

- U vreme kad sve pojeftinjuje, Kosovo poskupljuje, samim tim što svima berzama postaje jasno da - nema cenu.

* Prihod koji je ostvaren na večeri vaše poezije u Zvezdara teatru dali ste mitropolitu Joanikiju za obnovu kapele patrijarha Gavrila Dožića u Vrujicima u Morači...

- Spreman sam da stojim u Zvezdara teatru dok god mogu da nekom pomognem. Pogotovo kada je reč o mitropolitu, a potom patrijarhu Gavrilu Dožiću, jedinoj krunisanoj glavi neke crkve koja je bila zatočena u nacističkom logoru Dahau. On je patrijarhovao kad je obnovljena kapela na Lovćenu. Neka bi i ova koja se podiže na njegovom ognjištu u Vrujcima bila varnica i najava da se obnovi i ona na Lovćenu.

* I na kraju, hoćete li, i kada, u Crnu Goru?

- Vašem pitanju hoću li, i kad, u Crnu Goru nedostaje i - zašto?

- Jedino što ima dalje je - dobrota i znanje. A nema veće sile nego kada se spoje. Šta može biti lepše nego što imamo mladog patrijarha srpskog i plemenitog i visnog mitropolita crnogorskog. A obojica su bili spremni da se pred očima celoga sveta žrtvuju za svetinju svoje vere i crkve.