JOVANA (26) VRATILI IZ MRTVIH! Nije vakcinisan, zbog korone pao u komu, a onda je usledio novi šok!

Jovan Ilijević ima svega 26 godina i bio je na ivici života i smrti zbog korone! Dijabetes, sepsa, otkazali bubrezi, pneumonija, tromb... Mesec dana je trajala borba za ovog mladića iz Kladova, koji je u komi stigao u kovid bolnicu u Kruševcu. Pre toga je mislio da je zdrav, živeo je život punim plućima i nije se, poput ogromne većine njegovih vršnjaka, vakcinisao. Jer oni misle da im korona ne može ništa

Krenulo je sredinom avgusta, dok je bio na odmoru u Sokobanji. Temperatura ga obara u krevet, ali paracetamol pomaže.

- Na pamet mi nije palo da je korona. Još tri-četiri dana sam se tako zaražen šetao po Sokobanji, ne smem ni da mislim da li sam nekoga zarazio i koga - priča za Kurir Jovan.

Vraća se kući, ali kako nije bio baš najbolje, 19. avgusta u kovid ambulanti saznaje da je pozitivan. Ide u samoizolaciju jer je ipak OK. Ali već sutradan otvaraju se vrata pakla.

- Tog 20. avgusta mi je pozlilo, jedva sam disao, stomak me boleo. Odlazim u kovid ambulantu u totalnom bunilu. Znam da su zvali neurologa, kardiologa, sve redom... Dalje se ničega ne sećam. Pao sam u komu, poslali su me u kovid bolnicu u Kruševac.

U Kruševcu će se ispostaviti da je dijabetičar bez dijagnoze, jer na to nikad nije ni pomišljao, a kamoli kod lekara išao.

Foto: Informer

- Jesam u poslednja tri meseca smršao 15 kilograma, često sam mokrio i stalno bio žedan. Ali mislio sam: "Smršao sam, pa ću ubrzo i nadoknaditi."

Na dijabetes, inače jedan od najvećih faktora rizika u kovidu, nadovezala se i sepsa!

- Posle tri-četiri dana u komi probudili su me, ali i odmah stavili u veštačku komu jer sam bio agresivan. Ni toga se ne sećam. U toj veštačkoj komi sam bio nekih sedam-osam dana. Kad sam došao sebi, shvatio sam da sam u šok-sobi s desetak ljudi. Svi su na respiratoru, svi intubirani. Krevet preko puta mene, skočiše doktori, viču: "Diši, diši, diši!" Ništa nisu mogli da učine. Kraj. Jeste bio stariji, kao i svi tu. Ali stvarno je teško to psihički podneti. Gledati smrt i biti tu, kraj nje. Nisam mogao ni da spavam... - priča Jovan.

U intenzivnoj, naravno, nije imao telefon. Ali jeste, kako kaže, divne doktore, koji su mu kupili knjigu.

- Pokušavao sam da čitam "Hobita". Ali nije išlo, ne mogu da se koncentrišem od pištanja monitora, svega - seća se Jovan, kome su otkazali i bubrezi, pa je usledila dijaliza:

- Imao sam dijalizni kateter, tehničari me odvezu s krevetom direktno tamo, zakače me i puste da vrti. Nekih sadam-osam puta sam bio na dijalizi. Iako to zvuči i izgleda strašno, ipak nisam shvatao katastrofalno. Od tehničara do lekara, tamo su svi fenomenalni i zaista su se maksimalno trudili. I ti bubrezi, koji su bili baš loše, i oni su se oporavili - kaže Jovan, koji je sve vreme bio na kiseoniku.

Foto: Informer

Iz intenzivne je smešten u sobu. Svi su, kako priča, leteli oko njega. Tu je ponovo učio da hoda.

- Bio sam dosta uporan, a i ti momci bili su uporni da me stave na noge. Tehničari su me držali podruku i uspeo sam.

I kada se činilo da je sve najgore prošlo, sledi - tromb!

- D-dimer mi je skočio na 14.000, a granica je oko 500. Otkrili su tromb u ruci, ali se, srećom, uz terapiju povukao.

I onda je, konačno, došao i taj 20. septembar - posle tačno mesec dana otišao je kući.

- Sad sam super. Hvala svima. Jeste da mi se spava non-stop, ali hodam sam. Jedino što imam išijas. U bolnici sam imao fizikalnu terapiju svaki dan, a sad moram da čekam da izađem iz izolacije od 14 dana, pa da idem na fizikalnu. Pa i da vidim mogu li početi da radim, bar od kuće - kaže ovaj IT stručnjak, zaposlen u Beogradu, i dodaje da je i roditeljima bilo užasno, a posebno kada su iznova zvali bolnicu ne znajući kakve će vesti o sinu čuti.