DA GLUVI NE OSTANU U TIŠINI

Procenjuje se da 350.000 ljudi u Srbiji živi sa poteškoćama u vezi sa sluhom, a da samo mali broj njih koristi slušne aparate i tada, uglavnom na jednom uhu

Prema rečima Dušana Nikolića, predsednika Gradske organizacije gluvih Beograda - GOGB, gluvi se svakodnevno susreću sa mnogo problema i a pre svega sistemski što njihova podrška nije regulisana kao podrška osobama sa invaliditetom.

- U našoj zemlji nema objedinjene baze ni tačnog podatka o broju gluvih i nagluvih koje koriste srpski znakovni jezik - kaže Nikolić. - S obzirom da znakovni jezik nije istražen i dokumentovan, ne postoji nastavni sadržaj za učenje jezika, a kako se u školama za gluve ne primenjuje korišćenje nastave na srpskom znakovnom, već govornom jeziku, nivo osnovnog i srednjeg obrazovanja gluve dece je na niskom novou. Prema nezvaničnim podacima, broj visoko obrazovanih gluvih je veoma mali, pa se ljudi sa ovim problemom zapošljavaju na niskim i srednje kvalifikovanim pozicijama.

- Gradska organizacija gluvih Beograda se trudi da pomogne gluvim i nagluvim osobama, a mi želimo da budemo njihov partner na tom putu pružajući niz besplatnih usluga osobama koje imaju problem sa sluhom – rekao je Rastko Savić, predstavnik slušne kuće Neuroth i podsetio da od decembra prošle godine ova slušna kuća pruža besplatne audiološke usluge građanima Srbije. Od tada je otvoreno pet slušnih centara širom zemlje, gde se rade besplatna testiranja u centrima visokog kvaliteta, jednako kao bilo kom gradu Švajcarske, Nemačke ili Austrije.

Povodom obeležavanja Međunarodne nedelje gluvih, Gradskoj organizaciji gluvih Beograda, ova slušna kuća uručila je budilnike, aparat i paket od 3.000 baterija za slušne aparate. Učenicima, studentima, zaposlenima i ostalim gluvim i nagluvim članovima ove organizacije, ta oprema će pomoći da lakše savladaju svakodnevne obaveze i postanu ravnopravni članovi društva u kom žive i rade, a koje ih često zapostavlja.

- Svako ko ima sumnju da ne čuje doboro kod nas može da besplatno ispita sluh, posavetuje se, ponese aparate na probu u svom okruženju, doživi slušanje i shvati da je korekcija moguća - objasnio je Savić. - Naš cilj je da omogućimo prijatno slušanje, vratimo osmeh na lice i pomognemo da se prevaziđe stigma. 

Problem sa sluhom javlja se već od pedesete godine, ali ono što je u Srbiji naglašenije nego u drugim zemljama je veće neprihvatanje problema. Naime, tek sedam godina od prvog momenta kada osete da loše čuju, ljudi odu na test ili kupe aparat. Za to vreme, sluh postaje dramatično lošiji.