ŽUTA BANDA JE POLOMILA ZUBE O UŽIČKU REPUBLIKU! Svedok optužbe ponovo priznao da Radoš Milovanović nije kriv za nesreću u Namenskoj!

U Osnovnom sudu u Ivanjici danas je održano ročište na suđenju zbog nesreće u Namenskoj industriji u Lučanima kada su 14.jula 2017. usled tehnološkog požara život izgubila dva radnika Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović! Kao i prošlog puta i sada je svedočio Milovan Milivojević koji iako se svojstveno trudio nijednom rečju nije mogao da optuži direktora Radoša Milovanovića za ovaj tehnološki požar koji se dogodio u ovoj fabrici

Šta više Milovan koji pravi brojne skandale od početka suđenja nije mogao da smisli nijedan argument pa je bez srama tvrdio direktorovu krivicu iako ispod njega ima još najmanje 10 rukovodila, a uz to je priznao i da mu sin nije imao zaštitnu opremu. Da sve bude gore na pitanje branioca Radoša Milovanovića, Miloljuba Jovičića zbog čega se dogodila eksplozija on je dao totalno nerezonski odgovor da je to zbog samog objekta. Ni to ne bi bio problem da sve objekte u ovoj fabrici ne pregledaju svake godine pripadnici MUP-a i sektora za vanredne situacije.

Sve ovo dodatno potvrđuje da se ovde radi o klasičnoj opozionoj političkoj hajci na prvog čoveka jedne od najuspešnjih fabrika u zemlj instruisanoj od dela opozicije. Svi ovi napadi su vešto smišljeni i finansirani kako bi srušio Radoša Milovanovića uništila najuspešnija fabrika u državi koja zapošljava 1.350 ljudi sa prosečnom platom 80.000 dinara koja je najveća u Zapadnoj Srbiji i izdržava 2.000 porodica, I od koje direkto zavisi ceo ovaj kraj od Čačka preko Lučana i Požege do Arilja i Ivanjice. Uz to od Namenske direktno zavise fabrike Krušik u Valjevu, Sloboda u Čačku, Prvi Partizan u Užicu i Tehničko remontni zavod u Kragujevcu što je gotovo kompletna naša vojna industrija i egzistencija za desetine hiljada radnika i porodica.

Advokat Radoša Milovanovića Miroljub Jovičić kaže za naš list da se sada napokon vidi ko priča istinu a ko hoće bezpredmetno da izvuče korist.

Foto: Zoran Sinko

- Na današnjem pretresu, oštećeni je dao iskaz iz koga se ponovo jasno utvrđuje da na strani okrivljenog Radoša Milovanovića nema ni njednog propusta koji bi bio u uzročnoj vezi sa kritičnim događajem. Oštećeni je potvrdio da je direktor Milovanović doneo naredbu kojom je naredio kako da se postupa pri prevozu opasnih materija, i pored toga što o tome već od ranije postoje propisti. Sam direktor je time pokazao visok stepen odgovornosti u radu. Milivojević je tvrdio da radnici nisu poštovali propise o nošenju radnog odela iako su istim bili zaduženi pri čemu ni njegov si n koji je stradao kritičnom prilikom nije nosio bluzu, a da on iako je sve to znao i video nikada nikoga o tome nije obavestio. Potvrdio je da su neposredno nadređeni, radnika morali da upozore na poštovanje propisa, a da se to prevashodno odnosi na prerdradnika i poslovođu koji u kritično vreme nisu bili na licu mesta.

Foto: Zoran Sinko

Na moje pitanje u čemu se onda ogledaju propusti direktora koji bi bili u uzročnoj vezi sa nezgodom i za šta je to Milovanović kriv, on je odgovorio da je za nesreću kriv objekat u kome je bilo više baruta nego što je odredio direktor jer taj objekat nema upotrebnu dozvolu. Predočio sam mu da je objekat sagrađen i da po odlukama Ministarstva odbrane i Sektora za vanredne situacije, taj objekat ispunjava sve uslove za bezbedan i dozvoljen rad a da je postupak dobijanja upotrebne dozvole u toku po pozitivnim propisima.

On je potvrdio da je Ministarstvo odbrane vršilo višrednevne kontrole i ukazivalo samo na sitne propuste. Kontrole su vršene i pre i posle nezgode i da je postojao bilo koji razlog Ministarstvo odbrane i MUP bi zabranili rad objekta. Sa pravnog aspekta iz iskaza oštećenog može se izvesti nedvosmislen zaključak da na strani okrivljenog Milovanovića ne postoji nijedan propust koji bi doveo do kritičnog događaja. Oštećeni nije mogao da objasni šta je to nagli potez koji je doveo do nezgode a da je u pitanju nagli potres proizilazi iz optužnog predloga Javnog tužilaštva, ali je potvrdio da je do plamena došlo čim je bure spušteno na zemlju, kako mu je sin posle nezgode rekao- objasnio je Jovičić.

Trguje mrtvim sinom

Uz sve to i više je nego očigledno da je otac stradalog radnika “zaboravio” na uzrok požara i potvrdio da ga zanima samo glava Radoša Milovanovića. Njegova priča za javnost da “ne prodaje mrtvog sina” nije u skladu sa 2.452.000 dinara, koliko je preduzeće dalo porodici kao pomoć po raznim osnovama. Sada, sudskim putem traže osam miliona na ime nematerijalne štete koja je manja nego stoim je Radoš Milovanović ponudio kao vansudsko poravnanje.