Zamke virtuelnog i realnog života koje pogoduju trgovini ljudima

Veća upotreba interneta, ali i globalni problemi siromaštva, oružanih sukoba i migracija samo su neke društvene pojave i procesi koji utiču na fenomen trgovine ljudima. Svake godine zbog ove kriminalne industrije nestane milion i dvesta hiljada ljudi širom sveta, gotovo cela jedna metropola, a svaka četvrta žrtva je maloletna. O tome kako zaštiti decu i mlade, ali i prepoznati sumnjive situacije i moguće žrtve, razgovarali smo sa globalnom predstavnicom Fondacije UNITAS Anom Krstajić.

Na koji način Fondacija UNITAS doprinosi prevenciji trgovine ljudima? 

Fondacija UNITAS u Srbiji pomaže u borbi protiv trafikinga, pre svega, kroz edukaciju dece i omladine, kao i senzitivizaciju javnosti. Realizujemo stručne treninge, kampanje i aktivnosti za širu javnost. Naši edukativni programi namenjeni su deci, omladini, roditeljima, i svima koji imaju uticaj na vaspitanje dece – nastavnicima, psiholozima i pedagozima u srednjim školama, trenerima. Kroz njih je do sada edukovano više od 800,000 ljudi. 

UNITAS je nedavno realizovao i edukaciju za decu uzrasta od 10 do 18 godina, kao i za njihove roditelje na sportskoj manifestaciji Bjelasica Ultra Trail u Crnoj Gori. U regionu imamo brojne partnerske organizacije uz čiju saradnju proširujemo naše delovanje, kao i rezultate.

Koje opasnosti vrebaju na internetu i kako je moguće zaštiti decu? 

Oko 750,000 predatora na internetu u svakoj sekundi predstavlja pretnju mladima, pokazuju podaci Interpola. Eskalacija negativnih pojava, društvene mreže i profili iza kojih se kriju trgovci ljudima, deljenje seksualnog sadržaja u virtuelnim sobama za ćaskanje nameću nam sve veću potrebu da zaštitimo decu i učimo ih da budu mudri korisnici interneta. Ali osim toga, potrebna je i regulativa. Dok se to polje ne reguliše kod nas, velika je odgovornost na roditeljima. Pre svega, kako bi zaštitili svoju decu, potrebno je da se pridržavaju propisanih uzrasnih ograničenja za korišćenje različitih servisa na internetu. Osim toga, roditeljima se savetuje i da proveravaju svaku aplikaciju, posebno one koje nude funkcije četovanja, nadgledaju sajtove i online igrice koje deca koriste, blokiraju pristup u slučaju sumnjivih aplikacija, odrede vremenska ograničenja za decu. Naročito je bitno da objasne deci da nepoznate osobe ne prihvataju kao prijatelje na društvenim mrežama, kao i da sa njima ne stupaju u komunikaciju.

Koliko su ljudi uopšte upoznati sa problemom trgovine ljudima? Da li imaju predstavu da se to dešava neprekidno i pred njihovim očima? 

U Srbiji je tokom 2020. godine bilo 6.060 poziva građana koji prijavljuju sumnju na trgovinu ljudima, što ukazuje na porast u odnosu na 2019. godinu, kada je evidentirano 3.729 ovakvih poziva. Ovo je pokazatelj da svest o problemu postoji, ali ono što je od velikog značaja je da ljudi znaju da prepoznaju znakove da je neko žrtva trafikinga. Njihova svest o ovom problemu je nekada presudna. Ukoliko prepoznaju žrtvu, veoma je bitno da blagovremeno i adekvatno reaguju. 

Foto: Unitas

Kako možemo da primetimo potencijalne žrtve trgovine ljudima i prijavimo ukoliko imamo sumnju?

Indikatori se razlikuju u zavisnosti od vrste eksploatacije, ali najčešće kod žrtava trgovine ljudima se može primetiti strah. Oni se boje policije i organa vlasti, ne vole da govore o situaciji u kojoj se nalaze, jer strahuju za svoju bezbednost. Mogu da imaju znakove psihičke traume, vidljive povrede na telu, vrlo ograničenu slobodu kretanja. Žale se da duguju novac, ne poseduju lične dokumente i s vremena na vreme pomenu da su nekome dali svoj pasoš. 

Na obukama za zaposlene u hotelima u Srbiji, koje je UNITAS započeo u oktobru, predavači objašnjavaju kako se ponašaju žrtve, a kako trgovci ljudima. 

Ukoliko sumnjate da se neko nalazi u eksploatisanom položaju, možete se obratiti policiji 192, kao i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na Internetu 19833. 

Koje pojave na globalnom nivou pogoduju trgovini ljudima? 

Veliki problem u svetu je siromaštvo, život na rubu egzistencije i oružani sukobi. Dosadašnja dešavanja  pokazala su da trgovci ljudima vrlo često zloupotrebljavaju migrantsku krizu. Poznato je da i veliki sportski događaji, kulturne i društvene manifestacije mogu da utiču na porast broja slučajeva trgovine ljudima u gradovima gde se organizuju. Pre svega, povećava se priliv posetilaca iz svih krajeva sveta u zemlje domaćina, pa je veća i tražnja za hranom, smeštajem,  a između ostalih i seksualnim uslugama. 

U Sjedinjenim Američkim Državama UNITAS pruža i direktnu podršku žrtvama trgovine ljudima. Na koji način im pomažete i kako se odvija njihova ponovna integracija u društvo?  

UNITAS u Americi bavi se i prevencijom i intervencijom u smislu pružanja pomoći žrtvama. Pomažemo im da se resocijalizuju i integrišu u društvo, da povrate poverenje u ljude i svet koji ih okružuje. Sarađujemo sa psihoterapeutima i socijalnim radnicima, kako bismo kroz terapije i radionice pružili adekvatnu pomoć osobama koje su preživele strahote u lancu trgovine ljudima. Prikupljamo takođe sredstva za njihovo ekonomsko osnaživanje, da bi mogli da napreduju i postanu samostalni. 

Koji projekat biste istakli i koji je naredni cilj UNITAS-a u Srbiji?  

Ponosna sam što smo u Srbiji tokom leta realizovali stručno osposobljavanje za decu iz Prihvatilišta koja napuštaju ovu ustanovu socijalne zaštite. UNITAS je inicirao i podržao obuku dece za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada. Važno je da oni postanu spremni za život nakon punoletstva kada sistem prestane da se o njima brine, da pronađu posao i integrišu se u normalne tokove socijalnog života. 

Naredni cilj je da nastavimo rad na edukaciji učitelja u Srbiji putem vebinara. U okviru projekta koji sprovodimo u saradnji sa Ministarstvom za trgovinu, turizam i telekomunikacije, od 2020. godine obuke je prošlo više od 1500 učitelja. Nastojimo da dopremo do svih prosvetnih radnika, kao i odraslih osoba koji su u neposrednom kontaktu s decom u Srbiji i regionu i da ih obučimo za prenošenje znanja o rizicima i bezbednom ponašanju na internetu, kao i da nastavimo da podižemo svest o trgovini ljudima, koja je sve učestalija pojava.