Veran Matić – Kako je nastao predlog izmena Krivičnog zakona vezan za zaštitu novinara?

Osećam potrebu da učinim javnim nekoliko informacija, važnih za diskusiju i javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika koje se poslednjih dana problematizuju putem različitih tekstova i intervjua, piše Veran Matić, a tekst prenosimo u celosti:

Ovim tekstom ne želim da ulazim u tematiku koja nadilazi krivično-pravnu zaštitu bezbednosti novinara, niti imam pretenzije da budem nečiji advokat. Primećujem da prethodnih dana u domenu onoga što je u sferi mog interesovanja, postoje spekulacije da li je u pitanju još jedna ujdurma vlade i države? Pošto sam bio direktni svedok nastanka inicijative i dosadašnje realizacije, pokušaću da hronološki posložim činjenice kako bi se bolje razumeli motivi za nastanak ovog predloga.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara postoji više od četiri godine. Nastala je Sporazumom o saradnji Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i svih relevantnih novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, ANEM, NDNV, Lokal press, AOM i Asocijacije medija). U svojstvu posmatrača, u rad Grupe od njenog nastanka, uključen je i predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji.

Jedan od najvažnijiih ciljeva ove Grupe je da se „ustanovi sistem mera za obezbeđivanje efikasnije krivično pravne zaštite novinara“. Odluke se donose konsenzusom. Dokumenta o radu Stalne radne grupe je moguće pronaći na portalu bezbedninovinari.rs

Tokom rada ove Radne grupe, pored ostalog, napravljena je i detaljna Analiza Krivičnog zakonika i donet je Zaključak o  krivičnim delima koja mogu biti izvršena prema novinarima. To je bilo veoma važno s obzirom da se na početku smatralo da se radi o samo tri krivična dela. Na kraju je utvrđeno da ih ima čak 35. Kroz analizu kvartalnih izveštaja koje priprema Republičko javno tužilaštvo, i analizu   pojedinačnih slučajeva, zajednički smo zaključili da sudska praksa eliminiše niz slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, na način da se počinioci oslobađaju sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi za postojanje nekog od krivičnih dela predviđenih KZ-om, zbog čega se prijave odbacuju.

Tako je tokom 2020. godine napravljen Akcioni plan Stalne radne grupe, koji predviđa 11 aktivnosti, među kojima se nalazi i Analiza potencijalnih izmena Krivičnog zakonika kako bi se unapredila zaštita novinara. Ove aktivnosti obuhvatale su i ona dela zbog kojih se novinari ne osećaju bezbedno, uz istovremeno preciziranje ili proširenje nadležnosti pojedinih postojećih članova.

Svi članovi SRG podržali su predlog predstavnika OEBS-a, da ova organizacija angažuje vodećeg „krivičara“ u zemlji, profesora Pravnog fakulteta Zorana Stojanovića, sa kojim je organizovan zajednički sastanak, kako bi svi članovi SRG izneli svoja viđenja razloga za promene KZ i konkretne ideje. Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja dostavili su i problematične slučajeve nesankcionisanih pretnji, kao i drugih, njima poznatih oblika ugrožavanja bezbednosti.

Na samom početku ovog procesa, na obrazloženi predlog profesora Stojanovića, zaključeno je da ne bi trebalo koristiti isti mehanizam kao u slučaju zaštitie advokata, koje štiti poseban član Krivičnog zakona. Naime, u slučaju advokata, lako je ustanoviti ko je adokat, pošto je neophodno imati položen pravosudni ispit, dok je u slučaju novinara nemoguće iskoristiti takvu vrstu pozitivne diskrminacije u odnosu na druge profesije.

Prvi predlog profesora Stojanovića je analiziran više puta na SRG. Dodatni predlozi medijske zajednice u potpunosti su prihvaćeni, na obostrano zadovoljstvo.

Krajem prošle godine, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić osnovala je Radnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara. Ideja je bila da ona bude komplementarna Stalnoj radnoj grupi koja, između ostalog, nije imala mogućnost stalnog reagovanja javnim istupima kada se dogodi ugrožavanje bezbednosti. Na sastanku Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara predstavljena je usaglašena inicijativa za promenu Krivičnog zakona predstavnicima Vlade, uz upoznavanje sa mišljenjem profesora Stojanovića o mogućnostima izmene KZ-a, pri kojima bi taj dokument mogao da bude uzet kao polazna tačka za dalje korake.

I na ovoj RG je mišljenje profesora usvojeno kao dobro rešenje koje treba staviti u proceduru usvajanja, bez bilo kakvih izmena od strane predstavnika vlade u ovom telu. Kada se postavilo pitanje da li će se čekati izmene KZ-a kako bi se uskladio sa evopskim standardima (rok za te izmene je kraj 2022. godine), predstavnici UNS-a i ANEM-a su predložili da se izmene usvoje ranije, pošto je godinu dana dug period, imajući u vidu da se problemi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara gomilaju.

U tom smislu je i sugerisano Ministarstvu pravde da se započne proces usvajanja ovog predloga unutar samog Ministarstva, kako bi se otvorila javna rasprava i pokrenula dalja procedura kroz vladu i skupštinu. Tokom javne rasprave, pomenuiti predlog je još jednom debatovan u okviru medijske zajednice, relevantnih medijskih i novinarskih udruženja, a potom je sve ponovljeno kada su, pored novinara, pozvani i predstavnici nevladinih organizacija. Na ovim sastancima nije bilo nekih novih bitnih predloga ili zamerki na predložena rešenja.

Pre desetak dana je krenula kampanja protiv pomenutih izmena, sa predznakom da je to još jedan atak na slobodu govora, medija i novinara. U dosadašnjim reakcijama, osim kritike, nije bilo novih predloga i rešenja. Kao da je prevladao  zaključak da ovakav Krivični zakon ne treba menjati iako bi se i na taj način rešili problemi vezani za brojne pretnje prema novinarima, naročito na društvenim mrežama, sajtovima, direktnim porukama…

Pre nekoliko godina, u Švedskoj je na državnom nivou urađena analiza pretnji u javnoj sferi i napravljen je Akcioni plan za borbu protiv govora mržnje, pretnji i nasilja prema javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima. Već postoje iskustva iz promena koje su pravljene – od izmena zakona, do niza drugih aktivnosti u svim sferama društva. U Norveškoj imamo i eksperimentalni primer unutar policije, gde postoji jedinica za preventivne aktivnosti.

Mislim da je važno da i mi u Srbiji učinimo sve što je moguće kako bi se smanjilo ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, kao i svih drugih učesnika u javnom životu. Očigledno je neophodno da se produži vreme za javnu raspravu, kako bi se razjasnile sve nedoumice, ali i kako bi se otvorio dodatni prostor za neke nove ideje koje bi unapredile krivično-pravnu zaštitu bezbednosti novinara. To će biti i moj predlog Ministarstvu pravde i Vladi Republike Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Džudža iz Šarenika

pre 3 godine

Постоје само новинари из АНУСа (Александровог Новинарског Удружења Страдије). Остали су партијски непријатељи бре!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari