Prozori otvoreni, u dvorištu trešti muzika, a u kući SAHRANA! JEZIV SNIMAK IZ SRBIJE! Video

U Srbiji su prisutni brojni običaji, pa na koju god stranu da krenete postoji mogućnost da ćete naići na neke koji će vas ili oduševiti, ili preneraziti, a jedan od tih su i vlaški običaji

Serija "Crna svadba" koja se trenutno emituje u Srbiji prikazuje vlaške običaje koji su uzburkali javnost. Ipak, ono što retko ko zna, ili čega se retko ko seća, jeste da je ekipa RTS 1967. godine posetila vlaška sela na istoku Srbije.

Sahrana

U selu Srbovo kod Negotina snimatelji javnog servisa zabeležili su kuću sa širom otvorenim prozorima, iz dvorišta se čula muzika, a u kući se održavala sahrana. 

Da stvar bude bizarnija, tog dana su "sahranjivane" dve osobe - otac Dragoljub Kračunović i sin Stanko, koji je poginuo 23 godine pre toga na Sremskom frontu. Na sahrani je bila prisutna, među narikačama, sinovljeva supruga koja se u međuvremenu preudala za drugog muškarca i koji je nosio kovčeg njenog bivšeg supruga. 

Foto: printscreen RTS

Takođe, kako nalažu vlaški običaji, kada neko umre poseče se šljiva i na drvo okače delovi pokojnikove odeće.

Kako je istaknuto u prilogu RTS, smrt pokojnika predstavlja priliku da se po njemu pošalju zagrobni darovi njegovom sinu. 

Pomana, drugi praiskonski ritual za mrtve

Dok je porodica Kračunović bila u povorci, ekipa RTS je otišla u kuću Radulovića kako bi zabeležili pomanu (pomenu), drugom praiskonskom ritualu za mrtve.

U kući se spremala velika trpeza za samo jednog gosta - u čelu stola postavljen je spomenik Marina Radulovića koji je preminuo godinu dana pre toga. Kraj spomenika su bili postavljeni sud sa vodom i jedna tikvica koji su tog jutra bili deo posebnog rituala na reci.

Foto: printscreen RTS

Prema vlaškim verovanjima, spomenik se mora izraditi u roku od godinu dana od smrti jer se pokojnikova duša toliko zadržava oko groba, pa može da se preseli u spomenik, zbog čega se on i diže.

Običaj koji se kod pravoslavaca pojavljuje kao daća ili pomen, u vlaškom kraju, sa malo drugačijim obredima, naziva se pomana.

- To izgleda kao svaka pomana u vlaškom kraju. Uz taj jedan deo, gde se ide sa pratnjom, do centra sela, pa se onda ona vraća do groblja, gde se lomi okićeni barjak na kojem se nalazi njegova slika, godina rođenja i datum smrti. Ništa spektakularno se ne dešava, ali prisutna je muzika, prisutni su ljudi i sve poprima drugačiji oblik. Oni su to priredili tako da podseća na svadbu - otkrio je za Blic etnolog Aleksandar Repedžić.

 

Šta je zapravo crna svadba?

- Kada neko umre mlad, bilo da je muško ili žensko, ukoliko su nevenčani, a desi se da nastradaju, onda se, u zavisnosti od porodice do porodice, praktikuje običaj crne svadbe. Obično je vezan za područje Petrovca na Mlavi i Rabrova. Običaj se dešava jako dugo, ali i jako retko u praksi danas. Pre 2004. kada sam zabeležio taj događaj, kao saradnik muzeja u Majdanpeku zajedno sa muzejom u Požarevcu, crna svadba se poslednji put odigrala 1991. godine. Tako da je jako retko da neko održi taj običaj za svoje najmilije - rekao je Repedžić.

- Tu nema pravog čina venčanja, ne postoji sam čin, jer ne može devojka stvarno da se venča za tu osobu. To se uglavnom desi nakon sahrane, nađu devojku ili momka, dogovore se, i kad se prihvati ta obaveza, neko se obavezuje da godinu dana nema seksualne odnose, da se ne zaljubi, da ne ulazi u vezu. Ona je fiktivno njegova žena ili muž u zavisnosti od pola pokojnika. Sve do raskida od crne svadbe ili tačnije, godinu dana od smrti, kada se priređuje daća, odnosno, pomana. Tada se dešava raskid crne svadbe. Okite se svatovi, kola i ide se na groblje - objasnio je etnolog Repedžić.