Bajka o Roze četvrtku!

U svetu ljudi bejaše sedam dana. Iako ljudi nisu imali nameru danima dati veću ili manju važnost, vreme je učinilo svoje i dani, nekad ravnopravni, postali su različiti.

Subota i nedelja bejahu najvažniji. Ljudi su tada odmarali, družili se sa svojim najdražima, putovali i uživali, a deca radosno skakutala po dvorištima i igralištima.

Ponedeljak postade važan dan. Deca su ustajala još za mraka i snena se pripremala za vrtić i školu dok su ih roditelji požurivali jer je i njima ponedjeljak značio prvi radni dan u nedelji.

Utorak je sledio ponedeljak, vrtić i škola bili su podjednako važni kao i ponedeljkom, a odrasli su utorkom obavljali obaveze koje nisu stigli na prvi radni dan u nedelji.

Sreda je postala prekretnica. Polovina radne nedelje, škole, vrtići i roditeljski poslovi došli su do sredine, a negde na vidiku nazirao se vikend.

Četvrtak je bio tek četvrtak.

Petak je i ne hoteći postao drag i deci i odraslima budući da je nedostajalo tek nekoliko sati do početka slobodnih i najradosnijih dana u celoj nedelji.

Kako je četvrtak postao ROZE četvrtak (pa na tufne)?

Kao što rekosmo, četvrtak bejaše tek četvrtak. Smešten između srede i petka, mnogi odrasli, a i deca, samo su hteli proći kroz ovaj dan koji bi, da je mogao, od tuge i žalosti isplakao sve sekunde, minute i sate od kojih se sastojao.

Ova tuga ne bi neprimećena.

Nova godina, najvažniji datum za svu decu, a i za mnoge odrasle, dan koji mnogi smatraju čistom magijom jer poništava sve loše što se dogodilo u prošloj godini te se dočekuje s uzbuđenjem i nestrpljenjem, gledala je kako se dani nižu jedni za drugim, spojeni u nedelje i mesece te na kraju do cele godine.

Mudra, a vesela i dobra kakva je već bila, Nova godina nije mogla više gledati četvrtak kako iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, postaje sve tužniji i nesrećniji te mu priđe jednom i priupita:

„Već te godinama promatram i tuga koju nosiš u sebi počela je i na mene uticati. Zašto si neveseo?“

Četvrtak neutešno uzdahnu te objasni:

„Svi dani imaju neki svoj značaj, samo sam ja onaj dan što dođe između srede i dugoiščekivanog petka. Najgore mi je što su me i deca počela odbacivati. Pre, dok su bili još mali i nisu išli u vrtić i školu, i ja sam im bio podjednako važan kao i drugi dani, no kako krenu u školu, tako i ja postajem tek dosadni, nek-samo-prođe četvrtak.“ – zavapi Četvrtak Novoj godini.

„Budalice..“ – blago prošapta Nova godina Četvrtku – „Budi svoj! Budi poseban! Budi veseo i razigran! Budi ROZE četvrtak! I to na tufne!“

Četvrtak zbunjeno pogleda Novu godinu koja ga je nežno zagrlila i nastavila:

„Zaboravi sve ostale dane! Voliš decu, zar ne?“

Četvrtak klimnu glavom, a na pomisao na vesele dečje osmehe stidan smešak zatitra mu na ivici usana.

„Postani dan samo za njih! Postani ROZE četvrtak s tufnama! Mio, vedar, nasmejan i radostan!“

Četvrtak je zadivljeno gledao u svetlucavu Novu godinu i u njenim zenicama ugledao novog sebe!

Postao je ROZE četvrtak (pa na tufne), najvažniji i najdraži dečji dan u celoj godini.

Tuge i žalosti je nestalo i četvrtak je postao dan radostan i lep, ni crn ni tmuran, već roze pa na tufne, pun veselja, razigranosti, radosti, dobrote i darežljivosti.

Tajnu njegove radosti znaju mnoga deca, a dobar kakav jeste, ROZE četvrtak (pa na tufne) želi svoju radost podeliti i sa onima koji ga još nisu upoznali.

Želite li saznati šta je ROZE četvrtak pa na tufne?

Želite li otkriti tajnu njegove radosti?

Želite li i vi na ROZE četvrtak biti veseli i razigrani?

25.11. POSETITE WWW.DEXY.CO.RS I OTKRIJTE TAJNU ROZE ČETVRTKA!