MNOGI NE ZNAJU DA SE SLAVA ČESTITA BAŠ OVAKO! Gost izgovara ove reči, na domaćinu je da odgovori!

Nekada su domaćini na slavu goste pozivali lično. Domaćin, ili neko od mlađih iz kuće, odlazili bi u kuću gosta najčešće sa sobom noseći pogaču, lepinju ili manji hleb na poklon, a u mnogim krajevima gde su Srbi danas se zadržao običaj odnošenja jabuke. Pozivar se pozdravi sa budućim gostom i na poklon preda jabuku kao znak dobrodošlice

Po gde-gde u Srbiji smatralo se da se na slavu i ne zove, već se podrazumevalo da svi znani iz kraja dođu u kuće koje toga dana obeležavaju određenog svetitelja. Naročito je to važilo za "stalne goste", one koji po tradiciji godinama dolaze.

DANAS JE ARANĐELOVDAN! Veruje se da Arhangel Mihail silazi među ljude, evo kako da se pomolite!

Prvi običaj odavno se izgubio. Danas se na slavu, iz praktičnih razloga, ne zove lično (osim kada su u pitanju ljudi koje svakodnevno viđamo). Poziva se telefonom, sms porukama… ili se, kao po drugom običaju, i ne zove već se dolazak podrazumeva.

Foto: bakina kuhinja

Mada, učtivije je svakako pozvati svakog gosta i izraziti želju da prisustvuje krsnom imenu vaše porodice. Takođe, danas se u pozivu navodi i vreme kada se gost očekuje (na ručku, ili večeri… prvi ili drugi dan slave). Nekada ovako nešto nije praktikovano, a danas su, iz praktičnih razloga, ljudi primorani na ovakvu vrstu organizacije, s obzirom na to da mnogi žive u manjim stanovima i ne mogu primiti sve goste odjednom, a i većina gostiju i radi (na radni dan, a bogami i vikendom).

Pravilo je i da domaćin gosta dočeka pred kućom ili na pragu doma rečima: "Dobro došli", a gost čestita slavu na ovaj način:

- Čestit sveti (npr. Mrata) i srećna ti slava domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!

Domaćin odgovara:

- Hvala i dobro nam došli! I vama neka Bog i sveti pomognu da dosta godina dolazite i da slavimo u zdravlju i veselju!

Kako koji gost dolazi na slavu prvo se poslužuje slavskim žitom i otpije gutljaj osveštanog vina. Najpre se prekrsti, poželi dobro zdravlje kući u koju je došao, a kad završi gosti po starešinstvu sedaju za sto.

Ko ispoštuje običaj da se na slavu ne poziva, a ima nekoliko slava da obiđe istog dana, onda taj koji nije pozvan dolazi kod svečara u vreme između ručka i večere, da bi čestitao slavu domaćinu, koji ga prima i služi: žitom, pićem, kolačima i kafom. U ovakvim slučajevima gost se zadržava oko pola sata i odlazi.

Tako se postupa i kad gost mora da obiđe više svečara, kao i zbog poštovanja domaćina.

Foto: wikipedia.org

U Srbiji se još ponegde sačuvao i običaj "dvorenja slave". Tada domaćin u svečanom odelu i izrazito vedro raspoložen, dočekuje goste, poslužuje ih, i ceo dan ne seda za sto dok god gori slavska sveća, iz poštovanja prema svetitelju koji se smatra glavnim gostom u kući tog dana.