SRBIJA SE SUOČAVA SA OZBILJNIM PROBLEMOM, PODACI PORAŽAVAJUĆI! Roditelji se uopšte ne bave svojom decom, mladi sve više podležu iskušenjima!

Broj zavisnika od droge u svetu raste, svest o štetnosti opada. Džoint se proba u osnovnoj, a igla u srednjoj školi. Koliko je pandemija povećala broj zavisnika? Postoji li adekvatna terapija u suzbijanju narkomanije? Šta kažu iskustvo i statistika u Srbiji?

Na sva ova pitanja odgovore su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 dale prof. dr Aleksandra Dickov i prof. dr Mirjana Jovanović.

Načelnica odeljenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju KC Vojvodine prof. dr Aleksandra Dickov ovog jutra u „Uranku“ iznela je zabrinjavajuće podatke o bolestima zavisnosti u Srbiji, prevashodno među mladima.

- Prošle godine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja sproveli smo istraživanje u srednjim školama u Srbiji. Podaci su poražavajući i pokazuju da više od 50 odsto srednjoškolaca marihuanu proba pre 15. godine. Nadalje, podaci pokazuju da u razredu od 30 učenika, njih troje ili četvoro svakodnevno uzima marihuanu i ispoljava zavisnost. Trećina učenika je rekla da bi veoma lako pronašli drogu - rekla je dr Dickov na K1.

- Ono što takođe veoma zabrinjava jeste činjenica da roditelji tek dve godine nakon početka uzimanja narkotika, najčešće kada je dete već na heroinu, prepoznaju da im je dete zavisnik i to zbog nestajanje novca iz kuće - dodala je ona.

Biološka bolest mozga

Dr Aleksandra Dickov kazala je da je bolest zavisnosti ozbiljna biološka bolest mozga.

- Heroin je najopasniji jer je najveća smrtnost među zavisnicima od heriona, ali i zbog toga što najbrže stvara zavisnost - kazala je dr Dickov.

- Nakon heroina sledi alkohol, pa marihuana, duvan i kokain. Zanimljivo je to da kokain pretežno koriste starije osobe koje uzimanje koliko-toliko drže pod kontrolom jer su zrelije. Ali, osobe koje u starijem životnom dobu počnu da konzumiraju narkotike ili alkohol najčešće imaju maskirani, prikriveni mentalni poremećaj. Najčešće su to depresija ili anksioznost - objasnila je dr Dickov.

Ona je istakla da je nužno i važno u bolesti zavisnosti uvrstiti i nehemijske zavisnosti kao što su patološko kockanje i zavisnost od interneta.

Važno je da ih Svetska zdravstvena organizacija, a ka tome se ide, uvrsti na listu bolesti zavisnosti kako bi mogli da ih lečimo i tretiramo, jer su ovo bolesti koje nastaju po istom modelu i razvijaju se na isti način kao i zavisnost od narkotika ili alkohola – objasnila je dr Dickov.

Foto: MUP Srbije

Roditelji se uopšte ne bave svojom decom

Direktorka klinike za psihijatriju KC Kragujevac prof. dr Mirjana Jovanović u „Uranku“ je danas kazala da je zavisnost bolest mozga i da nije reč o hiru kako se to često pogrešno misli.

- Dovoljno je jednom ili dvaput uzeti drogu da bi se razvila zavisnost, tako je brzo. Nakon toga s vremenom se povećava količina opijata i opioida, dolazi do apstinencijalnih kriza i do složenih neurohemijskih procesa u organizmu i mozgu - objasnila je dr Jovanović.

- Najadiktivniji su heroin i kokain, mada se kokain najčešće uzima rekreativno (povremeno). Kokain se uzima kao pokušaj samolečenja depresije ili aknsioznog poremećaja - kazala je ona.

Direktorka klinike za psihijatriju KC Kragujevac kazala je i da mladi najčešće koriste kombinaciju opijata.

- To su alkohol i lekovi za smirenje (lorazepam, bromazepam), ili ekstazi i energetska pića, ili alkohol i marihuana. Najčešće je u pitanju kombinacija i ona zavisi od toga šta žele da postignu – da li žele da plešu do jutra na nekoj žurci ili da se opuste. Poražavajuće je to što smo iz istraživanja shvatili da se roditelji uopšte ne bave svojom decom. Obuzeti su svojim problemima i iz odgovora srednjoškolaca shvatili smo da oni sa roditeljima uopšte nemaju dublju komunikaciju. A roditelji su ključni – upozorila je Mirjana Jovanović.