SVI SU ČULI ZA NJENA DELA, MNOGI SU IH I ČITALI, A ONDA JE UMRLA BEZ PENZIJE, OSRAMOĆENA I NAPUŠTENA! Na današnji dan pre 69 godina napustila nas je srpska Džejn Ostin!

Na današnji dan 1952. godine je umrla srpska spisateljica Mir Jam. Prepoznatljiva po jednostavnosti i sladunjavom stilu, sa pitkim romanima koji se čitaju u dahu. Bila je prozvana srpskom Džejn Ostin, a njene knjige obožavaju gotovo sve žene. O njenom privatniom životu se nije znalo gotovo ništa, jedna prava enigma onog doba

Ko je bila Mir Jam

Njeno pravo ime bilo je Milica Jakovljević.

Rođena u Jagodini 1887. godine, dok je detinjstvo i mladost je provela u Kragujevcu.

Oduvek joj je želja bila da postane novinar, te se nakon Prvog svetskog rata seli za Beograd kako bi radila u Novostima, Nedeljnim ilustracijama, sve vreme se potpisivajući kao Mir Jam.

Kao što mnogi već znate, isti pseudonim je zadržala i kada je počela da piše svoje romane, koji su stekli neverovatnu popularnost u tom periodu. Pisala je o ljubavi i braku, životu građanske klase tadašnje Jugoslavije.

Milica je u to vreme važila za pravu lepoticu, a uprokos tome, živela je tihim i povučenim životom.

Sa velikom strašću je pisala o ljubavi i braku, ali i pored toga se nikada nije udavala. Bila je obrazovana, stabilna i samostalna. Tečno je govorila dva strana jezika, francuski i ruski, a privatnom životu joj se mnogo više nagađalo, negoli što se stvarno znalo. 

Svoju čitalačku publiku, Mir Jam je osvojila jednostavnim i pomalo sladunjavim stilom. Romani su joj bili pitki, čitali su se u dahu i sa uživanjem.

Dela

"Ranjeni orao", čiju smo ekranizaciju imali prilike da gledamo od 2009. godine, je jedan od najpoznatijih njenih romana.

Pored toga, Mir Jam je napisala još i:

• "To je bilo jedne noći na Jadranu"
• "Nepobedivo srce"
• "Otmica muškarca"
• "Greh njene mame"
• "U slovenačkim gorama"
• "Samac u braku"
• "Mala supruga"

Ovi romani su decenijama mamili suze i uzdahe devojaka, a i ponekog muškarca sa širokom lepezom likova i uzbudljivim razvojem događaja.

U Miličinom opusu, takođe, su se mogle naći i zbirke pripovedaka:

• "Dama u plavom"
• "Časna muška reč"
• "Devojka sa zelenim očima"
• "Sve one vole ljubav"

Bila je autor i pozorišnih komada:

• "Tamo daleko"
• "Emancipovana porodica"

Njene knjige bivaju zabranjene nakon Drugog svetskog rata, kada na Mir Jam pada "ljaga" zbog odbijanja da radi za okupacione novine, te zbog toga više ne može da nađe posao.

Bez penzije, napuštena i osramoćena, Milica biva gurnuta u stranu, sve do svoje smrti 22. decembra 1952. godine.

Nakon što je umrla, nijedne novine nisu o tome izvestile. Tek 1972. godine, postavljanjem na scenu Ateljea 212 predstave "Ranjeni orao", dela Mie Jam ponovo oživljavaju.

Danas su na nacionalnoj televiziji izuzetno popularne serije i filmovi inspirisani njenim radom, koje publika iznova i iznova prati svake godine.

Uspeh na malom ekranu srpske Džejn Ostin

Prvu ekranizaciju dela Mir Jam pojavila se je 1991. godine, a uradio ju je reditelj Miloš Radović, snimivši TV film Brod plovi za Šangaj po romanu "Samac u braku".

Ogroman uspeh televizijskih adaptacija ovih ljubavnih romana došao je skoro tri decenije kasnije.

Reditelj Zdravko Šotra predložio je produkciji Košutnjak film ekranizaciju romana "Ranjeni orao".

- Dugo vremena se nije radila serija iz epohe i na televiziji je postojao otpor prema tome, ali je zahvaljujući tadašnjem direktoru Aleksandru Tijaniću serija snimljena - izjavio je jednom prilikom Zoran Janković, vlasnik ove produkcijske kuće.

Još pet televizijskih serija je snimljeno u produkciji Košutnjak filma: "Ranjeni orao" (2009), "Greh njene majke" (2009) i "Nepobedivo srce" (2012) u režiji Zdravka Šotre, i "Samac u braku" (2019) i "Jedne letnje noći" (2015) reditelja Ivana Stefanovića.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.