Kako posle dve godine živi devojčica koja je preživela TORTURU MALČANSKOG BERBERINA Ispovest Monikine majke

Decembar je od 2019. za tročlanu porodicu iz mesta Suvi Dol mesec bola, preispitivanja i strahovite patnje jer su tada doživeli traumu od koje se, kažu, nikada neće oporaviti

Što je najbitnije, ne predaju se i veruju da će se svi izvući! Aleksandra i Robert, roditelji devojčice Monike (14), koju je tog 20. decembra oteo Ninoslav Jovanović, višestruki zločinac-povratnik, sa 20 godina zatvorskog staža zbog silovanja, ni dve godine kasnije nisu pronašli mir jer su devet dana bili u agoniji, sluteći da stotine policajaca i reke ljudi iz tog kraja njihovu devojčicu neće pronaći živu.

Ipak, devojčicine traume su daleko strašnije jer je bila u kandžama silovatelja zatočena u jednoj kući u selu Pasjača u niškom okrugu, gde je doživela pravu golgotu.

Devojčica je tada pronađena iznurena i nemoćna i odvedena je na lečenje od traume koju je doživela od Ninoslava poznatijeg kao Malčanski Berberin zbog bolesnog običaja da šiša svoje žrtve.

Devojčica se danas oseća mnogo bolje, ali i dalje mora da se leči. Njena majka Aleksandra ispričala je za Srpski telegraf da će novogodišnje praznike provesti kod kuće jer i dalje nije spremna za druženje mimo škole.

- Praznik, ko praznik. Mi smo srećni što nam je dete preživelo torturu monstruma, ali uvereni smo da nikada neće moći potpuno da ozdravi od te traume. Pomogli su privatni psiholozi i psihijatri na klinici koju smo ranije posećivali, a sada je u školi tri doktora leče kroz razgovore, devojčica je i dalje povučena i retko s kim može da razgovara. Ima nekoliko drugarica u školi s kojima se čuje telefonom. I posle dve godine je hvataju napadi plača i trenuci potpunog povlačenja u sebe - priča Aleksandra.

Foto: Printscreen Prva

Čak ni s porodicom svoje majke, koja živi u istom dvorištu, ne komunicira jer se plaši reakcija iz okruženja. Strahuje da bi mogla opet biti povređena.

- Plaši se da bilo gde ide sama. Uvek mora neko da bude sa njom, a mi, kao roditelji, previše strahujemo nakon svega. Teško se borimo sa tim kroz šta je prošla naša ćerka i šta je doživela kao tinejdžerka - rekla je Aleksandra.

Devojčica nikad ne spominje silovatelja, kako kaže njena majka, osim kada prepričava košmarne snove.

- Često sanja grozne snove u kojima su neki drugi silovatelji koji je muče i posle toga joj nije dobro. Povlači se u sebe i ćuti, a mi slušamo savete psihologa koji su nam rekli da je u tim momentima ostavimo na miru. Rekli su nam i da moramo da joj se nađemo kada želi da razgovara, pa tako i radimo - iskrena je majka Aleksandra.

Podsećanja radi, 5. januara ove godine Ninoslav Jovanović osuđen je na kaznu doživotnog zatvora zbog otmice i zlostavljanja devojčice, koju je presreo na putu do škole i oteo je, nakon čega je zlostavljao do 29. decembra u napuštenoj kući, a on se skrivao u svom rodnom selu Malča do 5. januara.

Sanja da ima svoju sobu

Pošto se devojčicin život odvija u sobi od 16 kvadrata koju deli s roditeljima, ona mašta da jednog dana ima svoj kutak.

- Živimo kod mojih u stanu od 35 kvadrata. Nas troje smo u jednoj sobi. Pa kad se presvlači neko, drugo dvoje moraju da izađu. Mnogo bi joj značilo da može da pozove neku drugaricu u goste, ali šta će kad nema prostora za to - zaključila je Aleksandra, uz opasku da se raduje što se i njena ćerka poput vršnjakinja interesuje za lepu garderobu, ali da joj je žao što ne mogu da joj je priušte jer teško žive.

Hoće da upiše medicinsku školu

Devojčica je sada polumaturant i želja joj je da jednog dana bude psiholog ako bude imala mogućnosti za studije.

- Prezadovoljni smo ocenama jer posle svega što je preživela njene trojke i četvorke su nama veće od petica. Njena želja je da uči srednju medicinsku školu i posle toga da, ako bude mogućnosti, studira, na primer, psihologiju jer bi volela da pomogne kao što njoj pomažu sada - istakla je Aleksandra.