BADNJAK NE SME DA SE BACA! Svi pravimo istu grešku, a nismo ni svesni! NA OVO MESTO TREBA ODNETI DRVO POSLE BOŽIĆA

Običaji nalažu da se badnjak posle praznika ubaci u peć, međutim danas sve više domaćinstava nema ložište, a mnogi pravoslavni vernici neznajući da prave ogromnu grešku, ovo sveto drvo bacaju u đubre.

Za božićne praznike ritualno smo unosili badnjak, palili ga i grančicama pravili varnice, ali se sada postavlja pitanje kako pravilno da postupimo i da ga iznesemo iz naših domova.

Nije retkost da badnjaci posle Božića završe u kontejnerima i na pločnicima pored kanti za đubre, što je velika greška.

Za razliku od svečanog unošenja badnjaka, za njegovo iznošenje ne postoje zvanični rituali ili pravilo, ali je činjenica da su svi pravoslavni vernici, tokom Božića ovo drvo imali u svojim kućama i da sada treba nešto da urade sa njim.

Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, pa se sada nameće pitanje, kako danas, kada živimo u stanovima bez ložišta, da ispoštujemo ovu tradiciju.

Foto: FOTO TANJUG/ZORAN ŽESTIĆ

Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za domaće medije Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.

Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.

- Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život - kaže Stančić.

Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.

- Badnjak simbolizuje mladog Hrista i unošenjem tog drveta svi želimo da se Hristos u našim kućama svake godine ponovo rodi. Badnjak nam je neka vrsta domaće, kućne svetinje i jasno je da ono što je sveto nikako ne treba da završi u smetlištu ili da se vuče po nečistim prostorima. Treba ga ostaviti na čistom mestu, po kome se ne gazi ili odneti kod prijatelja i rođaka koji imaju ložišta - poručila je teološkinja Stančić.