ZLATKO ZAJIĆ ČUVA USPOMENU NA BRATA KOGA SU UBILI TERORISTI OVK! Samo da mogu da odem bratu na grob

Sedamnaestogodišnji Oliver Zajić iz sela Dušević kod Kline ubijen je iz snajpera terorista OVK početkom leta 1998. godine, a do dana današnjeg taj zločin jedva da je pomenut negde, niti je pak bilo ko za njega odgovarao

Da nema njegovog brata Zlatka (40) i porodice, uspomenu na Olivera ne bi imao ko da prenosi.

- U januaru 1998. počeli smo da organizujemo stražu u selu. Iako smo brat i ja bili maloletni, 17 i 16 godina, svako drugo veče išli smo da čuvamo selo. Nije bilo nekih većih problema do 20. juna, dan pre nego što će mi ubiti brata. Tada su se iz šume čuli pucnji u pravcu sela. Primetili smo da šiptarsko stanovništvo odlazi iz Duševića, što je bio znak da će selo uskoro biti napadnuto od bandi. To je značilo i da se srpske žene, deca i starci spakuju i izmeste iz sela. Otišli smo u Klinu, tamo prespavali, a ujutru se opet vratili kući jer smo čuli da je u selu mirno. Čim smo se vratili u selo, nedugo zatim krenuo je snažan napad - priča Zlatko.

Tog 21. juna oko 9 časova selo je napadnuto iz pešadijskog naoružanja, iz svih pravaca. Sa kraćim prekidima, napad je trajao čitav dan. Negde oko 13 časova, dok im je majka spremala ručak, napad je počeo iz svih pravaca.

- U trenutku kada se začula jaka pucnjava, Oliver i ja smo istrčali iz kuće, idući ka zaklonu, koji se nalazio u blizini. Dok smo se kretali prema zaklonu, Olivera, koji se nalazio ispred mene, pogodio je snajperski hitac u grudi, i to pravo u srce, pao je istog trena. Pokušali smo da mu pružimo pomoć. Uspeli smo da ga odvezemo u Dom zdravlja u Klini. Stric je vozio. Dežurni lekar Albanac samo je konstatovao smrt, koja je najverovatnije nastupila istog trenutka - seća se Zlatko.

Foto: Privatna arhiva

Oliver je, kada je 21. juna 1998. godine ubijen, imao 17 godina. Sahranjen je na groblju u Klini 22. juna, jer se u Dušević nije moglo. Samo neki mesec ranije, završio je Mašinsku školu u Klini, smer mašinbravar, a potom počeo da radi u jednoj prodavnici. Imao je devojku, planirao brak sa njom. Međutim, sve to zaustavio je snajperski hitac teroriste.

Tačno na 40 dana od Oliverove pogibije, Zajićima je zapaljena kuća i sve u njoj. Plamen je zbrisao sve što su godinama sticali. Ostale su samo uspomene.

Oliverova porodica privremeno se preselila u Kraljevo, ali to privremeno traje evo već više od 22 godine. Sedam dana, priča Zlatko, po dolasku u Kraljevo, on i majka držali su stvari u autu, čekajući da okrenu nazad i vrate se u Metohiju. Dodaje da i dalje veruje u povratak u svoje rodno selo.

Foto: Privatna arhiva

- Od brata imam samo dve fotografije koje su mi zlata vredne. Jedna je iz lične karte koju su imali u policijskoj stanici u Klini. Drugu mi je poslao Oliverov drug iz školskih dana. Nema dana da na brata ne pomislim sve ove godine. Čuvamo uspomenu na njega majka, sestre i ja, sa svojim porodicama. Za sve ove godine uspeo sam da odem samo dva puta na njegov grob. Ništa nisam prodao, niti nameravam, ni pedalj zemlje. Vratićemo se mi kad-tad na svoja ognjišta, to znam - poručuje Zlatko.