Radenko (8) polomio ruku i zbog nestručnog lečenja preminuo! Otac Milan ne odustaje: Tek kada osude lekare moći ću da ožalim sina!

Moj sin je umro od gasne gangrene izazvane nestručnim lečenjem običnog preloma ruke! Protiv odgovornih se već pet godina vodi sudski postupak i još čekamo presudu

Lekari odgovorni za smrt moga sina moraju biti kažnjeni! Znam da nijedna kazna ne može da mi vrati Radenka, ali ću tada bar moći da ga ožalim na miru...

Ovako za Informer govori Milan Nikodinović iz Loznice, otac Radenka (8), koji je preminuo greškom lekara u oktobru 2016. godine. Dečak je umro od gasne gangrene izazvane nestručnim lečenjem najobičnijeg preloma ruke.

Foto: Printscreen

Posle smrti deteta podignuta je optužnica za teško delo protiv zdravlja, optuženi su loznički ortoped dr Dobrivoje Bojanić, kao i lekari Instituta za majku i dete u Beogradu dr Žarko Đurašković i dr Blagoje Grujić.

Međutim, ni posle više od pet godina slučaj nije rešen. Poslednje ročište zakazano je za februar, a nakon toga bi trebalo da usledi presuda.

Neka plate krivci

Milan Nikodinović kaže da se nada da će konačna presuda biti doneta pre Radenkove godišnjice.

Foto: Printscreen

- U oktobru će biti punih šest godina od smrti moga sina... Sada u februaru imamo poslednje ročište i posle toga se, prema najavi, zakazuje izricanje konačne presude. Iskreno, ja nemam ništa od visine kazne koju lekari budu dobili, nijedna presuda mi ne može i neće vratiti moje dete... Samo želim da se ovo okonča posle skoro šest godina i da odgovorni budu kažnjeni za to što su učinili. Da ja posle toga mogu na miru da ožalim svog Radenka. Samo hoću da se pravda zadovolji. Ne za mene i Radenka, jer njega više nema. Nego za druge pacijente, za drugu decu, da se takve lekarske greške nikada više i nigde ne ponove. Da druga deca ne budu žrtve nestručnosti i nesavesnosti lekara - očajan je ucveljeni otac, koji je kaže da je već dva puta umro - najpre kada je preminuo njegov sin, a onda kada se sudski postupak pretvorio u 'višegodišnju agoniju bez početka i kraja':

- Sve ovo predugo traje, u jednom momentu sam pomislio da se nikada neće završiti. Sve je stalo, podrška javnosti koju smo imali na početku nestala je, nikoga više oko nas nije bilo. Krenule su sudske igre i vrtenje veštaka ukrug, i to u slučaju u kojem je tuđom greškom dete izgubilo život! Menjani su svedoci, pa iskazi, pa sudije... Slučaj se vraćao na početak, odlagana su ročišta, previše kontradiktornosti i sabotaža je bilo... U jednom trenutku ostali smo i bez glavnog veštaka dr Zorana Stankovića, koji je, nažalost, preminuo. Onda smo čekali dodelu drugog. A sve to iziskuje vreme, koje produbljuje našu bol i tugu...

Kako Milan kaže u razgovoru za Informer, bol koju njegova porodica proživljava ne bi poželeo ni najgorem neprijatelju!

- Skoro šest godina živim bez sina i takvu bol nikome ne bih poželeo. Godinama se vučem po sudu i gledam kako se svi igraju sa jednim malim, nevinim životom. Pored svih spletki, i epidemija korone im je išla naruku. Kupovali su vreme. I zamislite, kada pored tolike muke i bola vi sve to gledate, nemoćni ste i u sudnici sedite kao nekakva lutka. Bio sam i tužan i ljut i besan, ruke su mi bile vezane. Ali mislim da je uskoro kraj i da ćemo konačno dobiti presudu - kaže Radenkov otac, koji je na grobu sina podigao kućicu u kojoj su sve Radenkove stvari i igračke.

Foto: Printscreen

Tuga za bratom

Na pitanje kako se sa tragedijom koja ih je zadesila nosi ćerka Jana, koja danas ima nepunih 12 godina, naš sagovornik kaže:

- Sestra ko sestra.... stalno priča o bratu. Sada je odrasla, ulazi u pubertet. Kada se to desilo, bila je mala, imala je tek šest godina i gledali smo da je poštedimo svega. Ali sada joj je jasno. Vidi se po njoj da joj je jako teško. Ona je drugo dete otkad je izgubila brata. Bili su jako vezani jedno za drugo i lepo su se slagali. Radenko mnogo nedostaje sestri, ali mi nemamo kuda, borimo se za pravdu svi zajedno...