STELT OMIKRON NA KORAK DO SRBIJE? Ovo su simptomi novog podsoja, a Tiodorović otkriva šta predstavlja najveći problem!

Novi podsoj omikrona, takozvani "stelt" pojavio se u regionu, a pitanje je vremena kada će stići i u Srbiju

Mutacije i promene virusa nisu ništa neobično, što smo mogli da vidimo kroz sojeve korona virusa - alfa, beta, delta i sada omikron soja. Ono što javnost često zbunjuje su podvarijante nekog soja, pa je tako svojevremeno delta soj imao i svoju "sestru" delta plus, soj koji, recimo, nije registrovan u našoj zemlji.

Iako je delta i dalje u cirkulaciji, omikron je svakako postao dominantan, međutim, ono što sve intrigira je novi podsoj omirkona, takozvani "stelt", kao i to koliko je opasan i šta nam on donosi.

Ova nova podvarijanta registrovana je u Hrvatskoj, ali i u Sloveniji, te se nameće pitanje važno za nas, šta nam donosi ova nova varijanta ukoliko se pojavi na našim prostorima.

Foto: pexels.com

Simptomi "nevidljivog" omikrona

Naime, podvarijanta sa oznakom BA2, popularno nazvan "stelt" ili nevidljivi omikron, prema informacijama koje nam dolaze iz nekih zemalja, zarazniji je do dva puta od prvobitne varijante omikrona.

Iako o omikronu dolaze oprečne informacije, ono što je zasigurno je da je svakako novi soj, ili pak podvarijanta, zarazniji oblik, s tim što između prve u druge varijante omikrona nema drastičnog povećanja kada je zaražavanje u pitanju, pa se zaključak nameće sam, stelt je skoro identičan prvom obliku, pa su i simptomi slični, ako ne i potpuno isti, kao kod omikrona.

Na pitanje šta nam donosi omikron, odnosno podvarijanta ovog soja koji se zove "stelt“, epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović odgovara da nauka nije rijaliti program, i da se stvari odvijaju po biološkim zakonima. Što se tiče "stelta“ i generalno omikrona, profesor kaže, pažnju treba usmeriti na nešto konkretnije, kao što je poštovanje epidemioloških mera, a ne na nagađanje.

- Sada imamo informaciju da je podvarijanta omikrona u Hrvatskoj, pa dobro, možemo je otkriti i mi ovde, i tu nema ničeg spornog. Problem je što nema jasne slike o tom soju, nemaju je i oni koji su među prvima otkrili omikron soj. Nemamo ni konkretno nešto iz Velike Britanije, ni iz Švedske, niti bilo šta na osnovu čega ćemo doneti neki zaključak i reći to je tako. Moj savet je da se ne treba baviti time, nego se suzdržavati skupova, pridržavati se mera, i naravno posvetiti se vakcinaciji. To je jedini ispravan put u doba kada smo suočeni sa epidemijom, objašnjava profesor Tiodorović.

Foto: Tanjug

Registrovan u 40 zemalja

Stelt je do sada registrovan u 40 zemalja, Velika Britanija prijavila je devet odsto, a SAD osam odsto slučajeva kovida izazvanih virusom BA2. Ono što je stav svestke naučne javnosti, da je potrebno vreme kako bi se utvrdilo više o ovom podsoju.

Ono što znamo je da BA.1 čini 98,8 odsto sekvenciranih slučajeva koji su dostavljeni javnoj bazi podataka za praćenje virusa GISAID od 25. januara. Međutim, nekoliko zemalja izveštava o nedavnom povećanju slučajeva BA.2, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO). Kako piše „Gardijan“ pored BA.1 i BA.2, SZO tu su još dve podvarijante, - BA.1.1.529 i BA.3, genetski blisko povezani, ali svakako za nas manje važni.

Iako smo globalno posmatrano, posle stišavanja delte, imali kratko "primirje“ dok je omikron na svetskom nivou podigao brojke zaraženih najviše od početka epidemije.

Brže se širi

Profesor Sešadri Vasan, istraživač vakcine protiv kovida iz Australijske agencije za nauku, CSIRO, rekao je da je analiza GISAID-a pokazala da je od 27. januara prijavljeno 10.811 sekvenci BA.2 iz celog sveta, ali 90 % sekvenci dolazi iz tri zemlje: Danske (8.357), Indije (711) i Velike Britanije (607).

- Do sada, dokazi naših kolega u Danskoj pokazuju da, iako bi ova podvarijanta mogla brže da se širi, nema dokaza da izaziva ozbiljnije simptome. Zbog toga je važno da ostanemo mirni i da nastavimo sa postojećim merama kao što su vakcinisanje i pridržavanje socijalnog distanciranja, maski i lokalnih smernica - rekao je on.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.