DA LI JE MATEJ ZAISTA MOGAO STIĆI DO MINHENA? Privatni detektiv odgovara na pitanje koje mnogi postavljaju ovih dana

Matej Periš nestao je u Beogradu 31. decembra, a poslednjih dana u javnosti se pojavila izjava manekenke koja tvrdi da je u Minhenu videla mladića koji neverovatno liči na Periša.

Ona je navela da ga je videla dok je šetala sa majkom na ulici i da joj je bilo neverovatno koliko liči na nestalog Splićanina.

- Sve je moguće, u ovom trenutku zaista sve je moguće. Pa i da je Matej živ i otet - kaže govori Branko Lazarević, zagrebački kriminolog i stručnjak za potrage u penziji, nakon što su u medije procurile nove informacije o nestanku mladog Splićanina.

A u važnost dojava veruje i sam Lazarević, ali iskustvo mu je pokazalo da u većini slučajeva ovakvi se potezi povlače radi malo medijske pažnje i publiciteta.

- Početkom januara javila mi se radnica jednog makedonskog hotela, uveravajući me da je videla Mateja. Ali, informacija se pokazala neistinitom. U 20 godina koliko sam radio u policiji uvek sam reagovao na dojave, pa i one vidovnjaka. Iako se pokazalo da su više puta bile lažne nego istinite, sve se mora proveriti. Svaki policajac mora apsolutno ozbiljno shvatiti dojavu i istražiti je, da se danas sutra ne bi uspostavilo da je nestala osoba zaista bila na toj lokaciji, a službenici nisu pročešljali teren - objašnjava kriminolog u penziji.

Foto: Privatna arhiva

Šta će s ovom informacijom hrvatska i srpska policija veliko je pitanje, dodaje Lazarević, ali ne negira da je u ovakvim slučajevima i moć autosugestije poprilično velika, s obzirom na medijsku pokrivenost istrage.

- Meni svaka teorija sada zvuči kao moguća, u ovom trenutku se treba doslovno hvatati za svaku slamku. Ali teško vam je iz Zagreba da govorite o tome. Učestvovao sam u hiljadama istraga i potraga, gde bi redovno nas deset sedelo na kolegijumu i, kako bi se reklo, pametovalo. Ali kada se slučaj rešio, znalo je da se poaže da niko od nas nije predvideo da će odgovor na mnoga pitanja ležati baš na tom mestu. Čudni su putevi nestanka i svi smo se znali čuditi kako se toga ranije nismo setili - priseća se.

Međutim, nadu ne treba gubiti nikada, sve dok se ne istraži i onaj naoko najnevažniji detalj.

- Uspeo sam da pronađem čoveka čak 64 godine nakon nestanka. Ponavljam, ništa ne možete odbacivati, a istraga treba trajati sve dok se konačno ne dođe do istine - zaključuje iskusni Lazarević.