KOLIKO VAS JE IMALO BLISKI SUSRET SA DŽEPAROŠIMA? Evo o kakvim psiholozima se radi!

Džeparoši haraju svugde gde je velika cirkulacija ljudi. Kradu torbe, novčanike, novac, dokumenta - sve čega se dočepaju. Ima ih u gradskom prevozu, na pijacama, u tržnim centrima, čak i na grobljima. Dobro su organizovani i rade u grupama, tako da dok vas neko iz ekipe usmeri da okrenete glavu na jednu drugu stranu, ostali ''odrade posao''.

Zbog njihove umešnosti, nameće se pitanje da li su džeparoši dobri psiholozi.  

-Džeparoši su najčešće osobe koje su podučene ili tokom obavljanja ovih radnji stiču iskustvo da
gotovo neprimetno oštete žrtvu. Koliko su u obavljanju ove kriminalne radnje vešti, govori
činjenica da ljudi obično ni ne primate da su opljačkani dok ne posegnu za svojim novčanikom - kaže za portal Informer Jelena Popatić, psiholog Klinike ''Laza Lazarević''.

Foto: Public

 

Da li svako može da bude džeparoš, kakav je njihov psihološki profil i da li potiču iz kriminogene sredine?

-Ne može svako da bude džeparoš. Pre svega, to su osobe kojima nedostaje moral, centrirane su
na sopstvene potrebe, bez savesti, orijentisane na lako i brzo pribavljanje materijalnih sredstava,
nemaju sposobnost empatije. Oni često potiču iz sredina u kojima se ova, kao i mnoge druge
kriminogene aktivnosti, prihvataju kao dozvoljene ili poželjne radnje. Rano počinju da ih
obavljanju, najčešće kao maloletnici, koji su podsticani od strane sredine u kojoj žive ili čak i
organizovani od strane odraslih lica iz neposrednog okruženja.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Da li je džeparenje bolest ili posledica nemaštine?

-Džeparenje nije ni bolest, ni stvar nemaštine. Kada je bolest u pitanju, niko od nje ne profitira u
materijalnom smislu. S druge strane, osobe niskog obrazovnog nivoa pronalaze poslove u skladu sa svojim obrazovnim sposobnostima.

Na pitanje da li ova pojava može da se suzvije, psiholog za Informer.rs odgovara - Sigurno da može i suzbija se pre svega radom organa unutrašnjih poslova.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.