OBJAVLJEN STARTAP SKENER — KAKO IZGLEDA SRPSKI STARTAP EKOSISTEM U BROJKAMA?

Inicijativa „Digitalna Srbija” objavila je danas sveobuhvatan izveštaj Startap Skener 2022, koji nudi detaljnu analizu okruženja u kome posluju inovativne domaće tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište. Ova analiza domaćeg startap ekosistema izrađena je u okviru projekta „Preduzmi ideju”, koji konzorcijum okupljen oko Inicijative „Digitalna Srbija” sprovodi uz podršku USAID-a

U istraživanju je učestvovalo više od 150 domaćih startapa, od ukupno 360 koliko se procenjuje da je aktivno u lokalnom ekosistemu. Startap Skener 2022 omogućio je bolje razumevanje lokalnog ekosistema, lakše identifikovanje prilika i izazova, mogućnosti za unapređenje ekosistema, ali i za njegovu promociju.

„Zahvaljujući podacima koje smo prikupili i obradili, stvoren je preduslov da prepoznamo koje su jake strane našeg ekosistema, a koje to oblasti zahtevaju ulaganje dodatnog napora. Na primer, 20% osnivača startapa čine žene, a skoro trećina startapa ima u osnivačkim timovima i muškarce i žene, što je više od evropskog proseka. Takođe se pokazalo da dve trećine startapa u svom osnivačkom timu imaju i osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Ovakvi rezultati govore u prilog značaju kreiranja raznolikih i multidisciplinarnih timova za razvoj inovativnih biznisa.

Posebno nam je drago što iz istraživanja izbija optimizam i energija naših startapera koji se hvataju u koštac sa izazovima i donose svetu novu vrednost. Kada je reč o oblastima u kojima postoji najviše prostora za poboljšanje, kroz Startap skener smo identifikovali da postoji manjak informisanosti o zaštiti intelektualne svojine. Istraživanje je takođe pokazalo relativno slab uticaj formalnog obrazovanja na kreiranje i motivisanje kadrova i osnivača, kao i manjak usklađenosti programa podrške sa potrebama startapa, što nam svima pokazuje u kom pravcu bi trebalo da usmerimo svoje napore u budućnosti.”, istakla je Bojana Tomić Brkušanin, direktorka Projekta „Preduzmi ideju”.

Startapi, njihovi uspesi i ključni akteri poslednjih godina privlače pažnju javnosti, pa se logično postavlja pitanje ko pokreće inovativne biznise u Srbiji i u kakvim prilikama razvija poslovanje. Prosečan osnivač startapa u Srbiji ima između 30 i 40 godina, diplomu visokog obrazovanja i prethodno iskustvo rada u korporaciji ili vođenja sopstvenog biznisa.

Foto: dsi

„Samo u prošloj godini domaći startapi privukli su više od 123 miliona evra investicija, a ove godine očekujemo dodatno ubrzanje tempa razvoja ekosistema. Više od polovine startapa koji su učestvovali u istraživanju procenjuju da će njihov biznis u 2022. godini porasti za 50%. Takođe,  150 startapa koji su učestvovali u našem istraživanju planiraju da u 2022. ukupno zaposle preko 800 ljudi. I u pogledu biznisa i u pogledu novih radnih mesta indikovani rast ekosistema dostiže 50% u samo jednoj godini. To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije.”, ističe direktor Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojša Bjelotomić.

Startap skener sadrži relevantne podatke i o drugim segmentima startap ekosistema — profili zaposlenih u startapima, vrsta biznis modela, načini finansiranja startapa, uticaj Covid-19 na startap ekosistem, sistem podrške i slično.

Foto: dsi

Sledeći koraci su analiza istraživanja, planiranje daljih aktivnosti kroz koje ćemo zajedno kreirati što bolje programe podrške, predloge za unapređenje poslovnog okruženja i zajedno praviti put za lakši nastanak i razvoj naših startapa, kao i njihov globalni uspeh. Ove aktivnosti biće realizovane i kroz projekat Preduzmi ideju, u saradnji sa partnerima i drugim akterima lokalnog startap ekosistema.

Kreiranje ovog skenera predstavlja samo jednu od aktivnosti koje Inicijativa „Digitalna Srbija” realizuje sa ciljem pružanja podrške startapima kako bi pokrenuli i proširili svoje poslovanje u Srbiji i na globalnom tržištu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.