ZBOG KOVIDA PACIJENTI UGLAVNOM OSTANU BEZ CELE NOGE! Na VMA 10 puta više amputacija OVIH DELOVA TELA nego PRE KORONE!

Broj amputacija nogu i ruku koje uradimo zbog tromboze i gangrene je 10 puta veći, pa čak i više od toga, nego u periodu pre korone. Kovid je u osnovi mikrovaskularna bolest, tokom koje virus prvenstveno napada male krvne sudove, male arterije i male vene, ali može biti i makrovaskularna, pa kad pacijent ima dodatni faktor, kao što je hronično oboljenje, korona može da napadne i velike krvne sudove. Nažalost, veliki je broj slučajeva u kojima smo, kao poslednju meru spasavanja života, morali da radimo amputacionu hirurgiju, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti Klinike za vaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA)

Dolaze vam i pacijenti direktno iz kovid bolnice?

- Da, često ih imamo direktno iz Batajnice. Kovid bolnica Batajnica ima dve hirurške sale, ali kada pacijenti postanu negativni, a imaju neku bolest koja nije trebalo da se reši hirurški dok su bili pozitivni, prebacuju ih ovde i bilo je mnogo amputacija.

Uglavnom ostanu bez šake, cele ruke ili cele noge?

- Uglavnom ostanu bez cele noge. Imali smo pacijenta kome smo obe noge amputirali iz kukova, imao je šezdesetak godina, ali i rizik za razvoj tromboza i bez kovida. A imao sam pacijenta koji je dovezen iz kovid bolnice iz Požarevca, nije imao nijedan faktor koji bi mogao da doprinese nastajanju tromboze, što sam video na skeneru. Ali trombozu je dobio u obe poplitealne arterije i obe noge su mu amputirane. Važno je razlučiti trombozu arterijskog sistema, koja dovodi do gangrena i amputacija, i trombozu venskog sistema, koja daje neke svoje i druge komplikacije.

Foto: Pixabay

Kao na primer?

- Plućnu emboliju, od koje može da se umre u trenutku.

Pacijenti koji imaju trombove uglavnom imaju i predisponiranost za to?

- Uglavnom su to hronična oboljenja.

Sva hronična oboljenja pospešuju tromboze u kovidu ili samo određena?

- Sva, ali neka više od drugih, i to prvenstveno dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća, neke imunodeficijentne bolesti, neke autoimune sistemske bolesti, poput lupusa. Sve to dodatno pogoršava stanje koje i pre korone nije baš bilo sjajno. Kovid to uruši jako, jako brzo. Ali imali smo i pacijente s trombovima iz punog zdravlja. Čovek od 48 godina minulog leta u Crnoj Gori dobio koronu, a već posle tri dana ležanja nije mogao ni da hoda. Tromb mu je zapušio glavnu aortu, glavni krvi sud u organizmu. Hitno smo ga operisali, izvadili tromb, napravili bajpas i vratili ga u normalu. Zdrav je danas. Važno je da ljudi ne zanemaruju tegobe.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Koje su to tegobe?

- Iznenadna slabost, pogotovu jednog ekstremiteta. Recimo, hladna ruka, trnjenje ili bolovi u ruci, gubitak snage u njoj. Sve su to znaci da nešto nije u redu. I ne treba misliti "nije mi ništa". Nažalost, nivo zdravstvene kulture srpskog naroda je takav da se čeka tri dana da prođe pa, ne bude li tako, tek onda se ide doktoru. Ili da uzmu od komšinice tabletu ili čarape.

U kom periodu od pojave simptoma bi pacijent trebalo da se javi lekaru?

- Tu nikako nije reč o danima, već o satima. Zlatno pravilo u vaskularnoj hirurgiji, kada dođe do akutne tromboze, akutne ishemije, jeste da je prvih šest sati zlatni period. Sve preko toga je rizik da se izgubi ekstremitet, ali i glava.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Koliko dnevno imate pacijenata s vaskularnim problemima?

- U ambulanti ih imamo između 40 i 50 svakodnevno. To su oni koji nisu urgentni, koji dolaze na kontrole ili prvi pregled. U hitnoj imamo između 20 i 30 pregleda svakodnevno, a to su hitna stanja - ishemije, tromboze, ono za šta je neodložno hirurško lečenje. U jednom trenutku, kada je bio najjači udar korone, imali smo tri do pet amputacija dnevno jer smo bili jedina nekovid bolnica u Beogradu, uz Urgentni centar.

Bonus video: