''IDEM VAN BEOGRADA, NE ZNAM DA LI ĆU TAMO NAĆI'' PRAVDAJU SE PACIJENTI KADA KUPE VIŠE KUTIJA LEKA! Šta kažu farmaceuti?

Nema potrebe za stvaranjem zaliha pre par dana je izjavila i direktorka RFZO prof. dr Sanja Radojević Škodrić, koja je rekla da je veći problem u nabavci lekova bio tokom kovida. I u Apotekama ''Beograd'' kažu da je snabdevenost redovna. Jedino čega nema, a deficitarno je na nivou države jeste fraksiparin, kaže Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije

Građani su, osim zaliha namirnica, počeli da se snabdevaju i većom količinom lekova. Međutim, kako kažu apotekari - nema potrebe za tim, ne samo zato što je snabdevanje medikamentima redovno, već i zato što oni imaju određeni rok trajanja.

Prema rečima porf.dr Sanje Radojević-Škodrić, direktorke RFZO iz situacije sa kovidom Fond je izvukao pouku, tako da su dodatno aktivirali domaću proizvodnju antibiotika, heparina i anestetika koji su najvažniji u jedinicama intenzivnog lečenja.

-Važno je da na raspolaganju imamo i alternativna tržišta kao što su Kina i Emirati, tako da ne zavisimo od uvoza samo iz Evrope i SAD-a. Imamo zalihe lekova dovoljnih za period od tri do šest meseci, u zavisnosti od roka trajanja lekova. Upravo zbog roka trajanja je nemoguće imati neograničenež zalihe. Vodimo računa i da u slobodnoj prodaji u apotekama ima dovoljno količina i da su one ravnomerno raspoređene - navodi Radojević- Škodrić.

Dragutin Rajevac, predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije, kaže da polako raste potražnja za lekovima, te hronični bolesnici sada umesto jedne kutije, dovoljne za mesec dana kupuju po dve, tri neki čak i pet kutija.

 

Foto: Informer

 

- Polako raste potražnja. Ne bih rekao panika, to je gruba reč. Pacijenti koji su kupovali po jednu kutiju za mesec dana terapije, prelaze na drugu varijantu, uzimaju dve, tri, četiri... Bilo je i ljudi koji uzimaju pet. Naravno, svako od njih ima priču. "Idem van Beograda, ne znam da li ću tamo naći". Naravno, mi ne kočimo prodaju, jer znamo hronični pacijenti moraju da imaju konstantnu terapiju - kaže Rajevac.

On navodi da hronični bolesnici kupuju po više kutija lekova.

- Oni koji piju nešto 10 do 15 godina, plaše se. Ali, za sada nema nema razloga da se stvaraju zalihe. I tokom trajanja korone bili smo odlično snabdeveni. Tržište je permanentno bilo  snabdeveno tržište opštim lekovima, kao i sa antibioticima i dečijim preparatima -  veli Rajevac.

 

 

Rajevac dodaje da je na nivou države jedino deficitaran fraksiparin.

-To je deficitarna roba i sve što se uveze šalje se na klinike. Uglavnom ga pacijenti dobijaju po izlasku iz bolnice,dok ostali koji u toj situaciji obilaze apoteke ne bi li negde našli fraksiparin. A i kada stigne u apoteku, to je jedna ili dve kutije, što je dovoljno za jednog pacijenta. Deficitarnost fraksiparina traje otkako je nastala korona, jer dobijemo samo 20 do 30 kutija ovog leka. Problem je i što jedna jačina ne može da se zameni sa druge dve, pa pacijenti moraju opet kod lekara - objašnjava Rajevac.

Međutim, kako navodi prof.dr Radojević-škodrić RFZO je juče oko podneva objavio spisak apoteka u Srbiji kojima je fraksiparin isporučen.

 

Bonus video:

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.