OSIM BOMBI NA OVAJ DAN SRBIJU JE RAZORIO I NAJJAČI ZEMLJOTRES IKADA! Ristić otkriva da li nam prete jaki potresi i upozorava: Biće trubulencija!

Na današnji dan pre tačno sto godina Srbiju je pogodio najjači zemljotres ikada

Srbiju je 24. marta 1922. godine pogodio najjači zemljotres. Potres je bio 6 rihtera, a desio se u blizini Beograda.

Danas je tačno sto godina od razornog potresa koji je pogodio Lazarevac i oštetio objekte, a bilo je povređeno četvoro ljudi.

U poslednjih 100 godina na području Srbije dogodilo se deset zemljotresa magnitude veće od 5 stepeni Rihterove skale. Potresi su uglavnom bili na proleće i u jesen, a ni jedan od tih zemljotresa nije bio tokom zime. Epicentar je uglavnom bio u okolini Kopaonika ili u centralnoj Srbiji.

Meteorolog Ivan Ristić već dve godine istražuje problem pomeranja tla i ističe da uzrok globalnog otopljenja nije u atmosferi već prema njegovim nalazima - u samoj Zemlji.

- Kako se menja brzina prenosa i količina toplote od jezgra do površine tako se menja i sama
klima. Tajna veza između klime, vulkana i zemljotresa leži u dešavanjima ispod
površine zemlje - objašnjava Ristić i dodaje da će zemljotresa tek biti, ne samo u svetu već i u Srbiji.

Foto: prinstkrin/seismo.gov.rs

Ristić za Informer.rs objasnio je kako funkcionišu periodi aktivnosti Zemlje i da li i u budućnosti možemo da očekujemo ovako razorne zemljotrese.

- Krajem 19. i početkom 20. veka ,to jest pre oko100 godina takođe su se mogle uočiti promene u klimi i aktivnosti same zemlje slične današnjim. Led na Artiku počeo je ubrzano da se topi, bilo je puno erupcija vulkana i zemljotresa od kojih su neki bili najači ikada u nekim zemljama kao što je bio zemljotres u Lazarevcu 1922 godine od 6 stepeni Rihtera - kaže Ristić i dodaje da je sve u prirodi povezano, pa tako sve ukazuje na to da planeta Zemlja ima period aktivnosti od oko 100 godina.

- Osim promena u klimi, i iznenadnih erupcija vulkana i zemljotresa, svet je u to vreme pogodila i Španska groznica koja je odnela 50 miliona života. Epidemija je trajala 3 godine od 1917. do 1920 godine, a onda se od 1930. godine aktivnost zemlje se smirila - objašnjava Ristić.

Artik je ponovo bio pod ledom, zemljotresi i vulkani su bili ređi i ređi. Temperatura na planeti je počela da pada sve je delovalo da idemo prema mini ledenom dobu. Zime su bile sve hladnije, hladan vazduh sa sibirskim anticiklonom redovno je dolazio u Evropu i donosio velika zahlađenja i puno snega.

Foto: Informer/Ivan Ristić

Novi preokret doneo jake zemljotrese

Prema rečima meteorologa Ristića početkom 60-ih godina prošlog veka ponovo je došlo do preokreta.

- Puno razornih zemljotresa pogodilo je dosta gradova širom sveta. Tada su se desili i brojni jaki zemljotresi u našem regionu. To je bio i sam početak postepenog otopljenja koje će uslediti 70-ih godina prošlog veka i traje do dan danas. Postoji velika korelacija to jest veza između klime, vulkana i zemljotresa, zasnovana na samim dešavanjima unutar zemlje. Sve ukazuje da sama planeta Zemlja ima period aktivnosti od oko 100 godina. Da podsetimo Sunce ima period aktivnosti od 11 godina - objašnjava on.

Prognoza za budućnost

Ristić navodi da nas u budućnosti, odnosno sve do 2030. godine očekuje trubolentan period kada je reč o klimatskim promenama.

- Budući da je period aktivnosti Zemlje 100 godina, do 2030. godine očekuje nas turbulentan period sa čestom pojavom zemljotresa, erupcija vulkana i daljim porastom globalne temperature. Posle 2030. godine doći će do postepenog smanjivanja broja i intenziteta zemljotresa i eurupcija vulkana kao i do postepenog pada temperature na planeti Zemlji - zaključuje on.

Bonus video: