TATJANA JE BEZ SNAGE LEŽALA U BOLNICI KADA JOJ JE DOŠLA SESTRA i rekla joj SAMO JEDNU REČENICU! Danas se raduje životu i herojski bori sa teškom bolešću!

"Kada je moja rođena sestra došla u bolnicu pre moje operacije bila sam u katastrofalnom stanju. Rekla sam joj da više nemam snage da se borim i da je vreme da dignem ruke..."

Tatjana Veličković (51) iz Beograda došla je do velikog tržnog centra gde je bio zakazan skup predstavnika Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa sa stručnjacima za ovu bolest.

Delovala je malo užurbano, ali i nesigurno zbog velikog objekta i gužve. I kao da se dvoumila da li da krene pokretnim stepenicama ili liftom. Kada je primetila da je neko pozvao lift, osmelila se i ušla sa ostalima.

Očigledno je prvi put bila u tom staklenom liftu.​ Crvenokosa sredovečna žena u beloj jakni, farmerkama i patikama odavala je utisak pomalo uplašene osobe. Pogledom je tražila da sa nekim stupi u kontakt. Ali, niko od prisutnih u liftu nije obratio pažnju na nju.

 

 

 

Foto: Shutterstock

Tatjana ima Kronovu bolest još od 1983.godine.

- Pre nego što mi je postavljena dijagnoza, dosta sam lutala, išla sam i kod travara. Međutim, 1990.godine nastupio je najlošiji period bolesti. Tada sam imala 30 kilograma, a ubzo i operaciju kada su mi odstranili pola metra tankog creva - priseća se Tatjana za portal Informer.rs 

Kada joj je postavljena dijagnoza, naša sagovornica je, kako kaže, imala po 30-tak krvavih stolica dnevno.

Tada se i dogodilo nešto što joj je, uprkos muci sa kojom se borila, dalo snage da se bori i ide dalje kroz život.

"Kada je moja rođena sestra došla u bolnicu pre moje operacije bila sam u katastrofalnom stanju. I kada sam joj rekla da više nemam snage da se borim i da je vreme da digne ruke. Ona mi je na to odgovorila: 'Ako ti umreš, ja ću za tobom od tuge, a onda će mama i tata ostati sami'. Ta rečenica me 'digla' i kasnije sam kroz ceo život ako razmišljala", priseća se Tatjana Veličković.

Simptomi

- Imala sam velike bolove u stomaku, temparaturu, a jedno vreme bila sam čak i nepokretna. Treba puno psihičke snage da se neko tada ''podigne'' i zato je izuzetno važna podrška porodice i prijatelja - veli Tatjana. 

Za nju je srećna okolnost i to što nije morala da nosi stomu. Ali, navodi da valja imati u vidu da oboleli od Kronove bolesti imaju fazu mirovanja (remisiju) i fazu kada je bolest aktivna.

Iako je već duže u remisiji, Tatjana ističe da kod pacijenata koji boluju od ove bolesti stres može da bude ''okidač''.

Dodaje da joj je utvrđena invalidnost prve kategorije, te je počela da radi kao administrativni radnik u jednoj firmi gde nije stresno.

Tatjana se udala pre 19.godina, ali supruga i ona nemaju decu.

- Kada smo se uzeli, moj suprug i ja smo razmišljali o deci. Ali, to nije bilo moguće, jer je trebalo da se ''skinem'' sa terapije. U to vreme mi niko nije garantovao da ću roditi normalno dete. Međutim, sada pacijentkinje koje boluju od Kronove bolesti mogu da imaju porod - priča Tatjana. 

Foto: V.J.

Najbitnija je ishrana

Naša sagovornica dodaje da je za obolele od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa najvažnija ishrana. Pošto primenjuje autofagiju, ujutru jede ovsene pahuljice sa raznim dodacima.

- Sada mogu da idem na koncerte i u bioskop - radosno će ova hrabra žena. 

Ipak, ovim pacijentima kada krene poziv na stolicu, to moraju hitno da obave.

I Tatjana ima svoje ''minus'' faze.

- Kod mene je dobro što se brzo oraspoložim. Uvek pomislim da je danas novi dan i idemo dalje - poručuje.

Doživotne bolesti

Stručnjaci naglašavaju da su zapaljenske bolesti creva (ulcerozni kolitis i Kronova bolest) doživotne hroniče autoimune bolesti koje se manifestuju velikim brojem stolica u toku dana, krvarenjem iz creva, gubitkom težine, visokom temperaturom i bolovima u stomaku.

Često se događa da bolest ne bude prepoznata na vreme, pa se na dijagnozu čeka i po nekoliko godina. Zato dolazi do teških formi bolesti, koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje da bi se izbegla hirurgija i odstranjivanje bolesnog dela creva. 

- Zapaljenske bolesti creva se najčešće javljaju kod mladih osoba, zatim radno-aktivnog stanovništa u trećoj i četvrtoj deceniji - veli Ljiljan Đaković, predsednik Udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis.

Pored zdravstvenih problema, pacijenti kojima su dijagnostikovane bolesti creva imaju teškoće i u vođenju socijalnog života, tako da se često osećaju odbačeno i povlače se u sebe.

Zato je Udruženje pacijenata sprovelo veliko istraživanje o kvalitetu života pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva. U anketi je učestvovalo više od 200 pacijenata članova Udruženja. 

Foto: Shutterstock

Depresija i anksioznost

Prezentujući rezultate istraživanja, Đaković ističe da su aktivnosti udruženja usmerene na prevazilaženje diskriminacije, koja se ogleda u tome da pacijenti sa zapaljenskim bolestima creva nisu svrstani u grupu osoba sa invaliditetom.

- Više od 50 odsto ima česte iznenadne nagone na stolicu. Osobe sa ulceroznim kolitisom imaju i po 30 krvavih stolica dnevno, što je teško za osobu koja je već iscrpljena bolešću - navodi Đaković.

On navodi da je svakodnevni odlazak na posao ili bilo koja druga aktivnost koja zahteva odsustvo od kuće, praktično nemoguća zbog čestih odlazaka u toalet.

Problem za ove pacijente predstavlja i čekanje u redovima (u domovima zdravlja, bankama..) zbog potrebe za čestim odlascima u toalet.

-Zbog takvog načina života, pacijenti su često podložni depresijama i anksioznim poremećajima, pa gotovo polovina oseća usamljenost i nerazumevanje drugih, a čak četvrtina svakodnevno oseća odbačenost - podvlači Đaković.

Bonus video: