Vazduhoplovna akademija jedina škola na Balkanu u Evropskom projektu!

Vazduhoplovna akademija je već zakoračila u budućnost. Ova obrazovna ustanova jedina je škola na Balkanu uključena u program Fondacije "Tempus" i "Erazmus plus" projekat EU - Safe Drones Over Safe Environment

Budući "vazduhoplovci" i njihovi vršnjaci iz Italije, Turske i Španije uče da sklapaju, rasklapaju i upravljaju dronovima, koriste multispektralne kamere i pomažu agronomima u praćenju rasta i tretiranju pesticidima određenih poljoprivrednih kultura i voća, ali i u zaštiti životne sredine.

Prema rečima dr Danijele Manić, organizatora međunarodnih programa saradnje Akademije i koordinatora projekta, inicijativa je potekla iz naše škole koja je, po odličnim idejama, "stari znalac" evropskih partnerskih škola.

- Najznačajnije što ovaj projekat čini ako ne jedinstvenim, onda svakako među najboljima jeste primena naučenog u životnim uslovima - ističe profesorka Manić.

- Učimo mnogo svi zajedno. Veoma je važno što se, kroz saradnju sa školama iz drugih država, stvaraju i dodatni benefiti i otvaraju nove mogućnosti. Dronovi su definitivno budućnost, a u skladu sa politikom da Akademija školuje najkvalitetniji kadar za potrebe vazduhoplovstva i postane lider u ovoj oblasti u našoj zemlji, a i van njenih granica, od septembra ćemo imati dronove kao izborni predmet na pojedinim obrazovnim profilima.

U timu su i profesori Vladimir Nikolić, Aleksandar Starčević, Dragoljub Živanović i Dejan Crnoglavac. Oni su, zajedno sa delom đačke ekipe, u novembru prošle godine boravili u Antaliji, gde su sa kolegama i učenicima sa Sardinije i  iz Sevilje i praktično radili sa dronovima.

- Učenici su imali zadatak da snime voćnjak dronom multispektralnom kamerom i dobijeni snimak očitaju pomoću specijalno izrađenog softvera - navode oni.

- Analizom zasnovanom na praćenju boja oni si došli do podataka da li je biljka krenula da se suši, ima li dovoljno vode, da li je ugrožena određenom vrstom bolesti. Na osnovu te "dijagnoze", inženjeri poljoprivrede daju instrukcije koje vrste i količine preparata treba da se koriste u tretiranju biljaka u voćnjaku. Po njihovim uputstvima, vazduhoplovci angažuju agrodronove, koji mogu nositi preparat kojima se tretira voćnjak.

Prema dobijenim podacima, đaci prave mapu i plan leta kako bi bio tretiran samo deo voćnjaka sa određenom količinom preparata. Ovakva primena drona predstavlja novinu, ne samo na našim prostorima. Učenici se obučavaju na dronovima vrednim od nekoliko stotina do više desetina hiljada evra, a za skuplje modele koriste se simulatori. Za "pilota" drona ne postoji sertifikat, a "dozvola" za uzletanje je potvrda o položenom ispitu o poznavanju propisa u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Kako ističe profesorka Manić, po završetku projekta sledeće godine, biće urađeni veb-sajt i skripta sa radovima učenika na jezicima svih zemalja koje su učestvovale u projektu, koja će moći da se koristi u nastavi. Engleska verzija "udžbenika" biće dostupna u svim vazduhoplovnim školama u Evropi.

ĐACI GOSTOVALI U TURSKOJ

Maturanti Luka Jelen, Miloš Veličković, Emili Taško, Teodora Živković i Valentina Gvero upoznali su se sa kolegama iz drugih zemalja u Antaliji. Druga grupa učenika putuje na Sardiniju početkom aprila, a na jesen u Sevilju. Sledeće godine slede uzvratne posete.

Kako su nam ispričali učenici, partnerska škola u Turskoj osnovana je tek pre pet godina, a što se tiče opremljenosti, na istom su nivou.

Naši profesori ugostili su u februaru kolege iz Italije, Španije i Turske. Gosti su se upoznali sa znamenitostima prestonice, posetili trening-centar akademije u Vršcu, Ministartvo prosvete i Direktorat civilnog vazduhoplovstva.

UNAPREĐENJE LETELICE

Kako bi unapredili bezbednost drona, učenici su ugradili signalizaciona svetla za sprečavanje sudara, svetlo za snimanje terena u noćnim uslovima i zvučnik, jer se u praksi pokazalo da grabljivice napadaju dron u letu. Predlog je bio i da letelica ima jednu ampulu sa penom, koja, kad se ispali, obavije letelicu i ona može bezbedno da sleti.

U planu je bila i ugradnja kočećih padobrana, ali se od toga odustalo, jer je ispitivanjem utvrđeno da bi uspešnost prilikom njihove upotrebe bila tek 40 odsto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.