PRIRODA SE BUDI, POLEN NAPADA! Alergolog upozorava: Ovu grešku prave mnogi, a ona samo izaziva JAČU ALERGIJSKU REAKCIJU

Priroda se budi, a lepo vreme donosi muke svima koji pate od alergija. Dr Zorica Plavšić otkriva kako se izboriti sa tegobama i pravilno koristiti terapiju

Iako je proleće tek počelo, građani koji pate od alergija već imaju probleme, a obzirom na cvetanje breze može se reći da prava sezona kijanja uskoro počinje.

April je mesec karakterističan po istovremenom prisustvu gotovo svih vrsta polena kod nas. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u narednoj sedmici biće pojačana koncentracija alergena hrasta, breze, vrbe, platana...

Za Informer.rs dr Zorica Plavšić poznati alergolog i pulmolog objašnjava koji su simptomi alergije, kako se zaštititi, ali i kako razlikovati grip od alergije.

Alergija na polene najčešće se ispoljava na sluzokoži nosa, oka, disajnih puteva ili na koži. 

- Karakteristični i najčešći simptom je učestalo kijanje, svrab u nosu, pojačana sekrecija iz nosa ili pak zapušen nos zbog otoka sluzokože ili veoma suva sluzokoža nosa koja je jako osetljiva I bolna. Zbog zapušenog nosa, otežana je drenaža sinusa pa se često javlja glavobolja, U isto vreme može da se javi i alergija na sluzokoži oka. Oko je crveno, izražen je svrab, peckanje kao da je prisutno zrnce prašine u oku, i pojačana je sekrecija suza. Ukoliko dođe do alergijske reakcije u disajnim putevima, javlja se suv uporan kašalj, otežano disanje sa otežanim iskašljavanjem gustog lepljivog sekreta. - objašnjava dr Plavšić.

Takođe osim problema sa nosem, očima i disanjem, alergija se može ispoljiti na koži u vidu koprivnjače, tj. pojave otoka na pojedinim delovima tela ili sitne ospe koja je praćena svrabom.

Foto: printskrin/sepa.gov.rs

Kako razlikovati alergiju, grip i prehladu

Proleće pored alergija donosi i velike promene u temperaturi koje su često uzrok prehlada, a u ovom periodu godine prisutan je i grip.

Dr Plavšić napominje da nije uvek lako razlikovati prehladu ili grip od alergije.

- Nije uvek lako razlikovati prehladu ili grip od alergijske reakcije. Međutim prehlada ili grip u proleće traju 7 – 10 dana. Često je prisutna i povišena temperatura tela. Kijanje se javlja veoma retko. Polenska kijavica traje duže, praktično dokle god ima polena u vazduhu. Kijanje je veoma često i u vidu "rafala" odnosno nekoliko puta za redom. 

Kod virusne prehlade često je javljaju bolovi u mišićima, malaksalost, umor.

Foto: Shutterstock

Najbolja zaštita od alergije

Alergolog savetuje da je najbolja zaštita od alergije pobeći od onoga na šta je osoba alergična, ali da to naravno nije uvek moguće.

Količina polena u vazduhu je najviša kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a dr Plavšić savetuje da se tim danima izbegava šetnja. 

Takođe, ne bi trebalo provetravati stan ujutru jer je koncentracija polena u to doba najveća. Tokom dana, sa porastom dnevne temperature, koncentracija polena se smanjuje. Stan, naročito prostoriju u kojoj se spava provetravati samo noću u periodu od 23 do 5 sati ujutro.

Ona naglašava i da je važno izbegavati boravak u prirodi gde ima puno alergena i savetuje praćenje Instituta za zaštitu životne sredine koji svakodnevno daje izveštaj o koncenraciji i vrsti polena u vazduhu kao i prognoze o kretanju koncentracije polena za period od nekoliko dana unapred.

Po povratku kući iščetkati kosu pre ulaska u stan, takođe istresti jaknu, košulju ili bluzu kako bi odstranili polen koji se zadržao u kosi ili na odeći. Dobro obrisati i skinuti obuću pre ulaska u stan.

- Ako ste šetali kućnog ljubimca i njega iščetkajte pre ulaska u stan, a ukoliko ste u prilici veš ne sušite napolju - savetuje alergolog.

Redovna terapija drži alergiju pod kontrolom

Dr Plavšić objašnjava da se alergija može držati pod kontrolom samo ukoliko pacijenti na preporuku lekara koriste određenu terapiju.

- Što se tiče lekova na našem tržištu imamo sve neophodne lekove. Primenom ovih lekova alergija može da se drži pod kontrolom i da osoba bude bez simptoma.

Prema njenim rečima pacijenti često prave grešku kada je reč o izbegavanju terapije.

- Pacijenti često smatraju da ne treba da koriste lekove i da će se organizam sam izboriti. To nije dobro jer sa svakom alergijskom reakcijom organizam se da tako kažem iscrpljuje, i svaki sledeći kontakt sa polenima može da izazove jaču reakciju - ističe alregolog i dodaje:

- Postoji nekoliko grupa lekova. Pre svega lekovi koji brzo deluju i smanjuju tegobe su lekovi pod zajedničkim imenom antihistaminici. Postoji starija generacija ovih lekova koji kod nekih osoba izazivaju pospanost. Novija generacija ovih lekova deluje brže i kod većine pacijenata ne izaziva pospanost. Ovi lekovi mogu biti u obliku tableta i sirupa za decu. 

Druga grupa lekova deluje sporije i treba ih duže uzimati. Istovremeno oni deluju preventivno.

Treća grupa lekova sadrži hormon nadbubrežne žlezde-kortikosteroidi. Ovih lekova se pacijenti najviše plaše i odbijaju da ih koriste. U većini slučajeva strah je bezrazložan. Ako se ovi lekovi koriste samo po preporuci lekara specijaliste i samo onako kako lekar predloži neće doći do neželjenih reakcija. Mnogo je bezbednije koristiti ove lekove kontinuirano kada je to potrebno nego primiti veće doze ovih lekova kada dođe do pogoršanja.

Foto: Shutterstock

Alergijske vakcine ublažavaju tegobe

Kod problema sa alergijom posebno su značajne alergijske vakcine naglašava dr Plavšić i dodaje da je kod ovog vida terapije važno da pacijent bude istrajan.

- Posebno su efikasne "alergijske vakcine". One deluju i kao lek i kao prevencija pogoršanja alergije. Alergijske vakcije proizvodi Institut Torlak u Beogradu. Koriste se u toku kasne jeseni i zime do početka cvetanja biljke na koju je osoba alergična. Vakcine su u obliku kapi koje se stavljaju pod jezik. Samo lekar specijalista alergolog može da preporuči vakcine i dozu sa kojom će pacijent započeti terapiju. Važno je da pacijent bude istrajan, jer vakcine treba koristiti 5 godina za redom. Imamo jako dobre rezultate sa primenom alergijskih vakcina. Već posle prve sezone pacijenti nemaju tegoba, ili samo u dane kada je velika koncetracija polena u vazduhu imaju blaže tegobe. Nakon pet godina pacijenti su bez tegoba više decenija ili više nikada nemaju problema sa alergijom na polene - kaže dr Zorica Plavšić.

Ona savetuje osobama koje pate od alergija ispiranje sluzokože nosa i grla sterilnom morskom vodom nakon svakog boravka napolju.

Bonus video: