SRBIJO, NJIMA TREBA POMOĆ, A NE TRAŽE JE! VAŽNIJI SU OD UKRAJINE, RUSIJE ILI AMERIKE! Za njih je sve crno i bezvredno, svet je loše mesto, život nema smisla...

Zbog čega je samoubistvo mladih sve učestalije u Srbiji, koliko smo zapravo mi kao pojedinci i društvo odgovorni za to i šta sve možemo da učinimo da pomognemo tim ljudima, za Informer.rs govori psiholog Kristina Ilić

Vesti o samoubistvima mladih u Srbiji postale su sve učestalije, nažalost, poslednji takav slučaj dogodio se u utorak popodne u Vladičinom Hanu kada je srednjoškolac (17) oduzeo sebi život vešanjem.

Prvo pitanje je zašto i na kakav način se dešavaju samoubistva mladih? Samoubistva mladih jesu i čin autodestrukcije, ali i čin odbacivanja društva i socijalne sredine koju mlad čovek doživljava kao otuđenu stvarnost od svojih želja, mogućnosti ili potreba.

Koliko su mladi uopšte svesni činjenice da sebi oduzimaju život, koji su razlozi koji ih na to primoravaju i koliko je čitavo društvo odgovorno za gubitak svakog mladog života, za Informer.rs govori psiholog Kristina Ilić.

Foto: Shutterstock

Ona na početku ističe da se broj ostvarenih samoubistava kod dece povećava posle 15-te godine.

- Samoubistvo dece mlađe od 12 godina su retka, jer deca ne mogu na tom uzrastu da osmisle suicidni akt. Na uzrastu između 12 i 14 godina ostvarena samoubistva su retka, ali raste broj pokušaja. Broj ostvarenih samoubistva raste posle 15-te godine. Tada se već poseduje kognitivna zrelost i tad se već smrt shvata kao kompletno uništenje bića - ističe psiholog Ilić.

Mladi se na ovaj korak odluče najčešće usled velikog stresa, ili nedostatka izgrađenog sistema vrednosti.

- Mladi ljudi najčešće izvršavaju samoubistvo usled nekog velikog stresa, zbog toga što nemaju izgrađen sistem vrednosti, a sa druge strane odsustvo životnog cilja. Postoje jaki spoljašnji i unutrašnji razlozi kao što je genetska dispozicija, loša materijalna i profesionalna situacija, razarena porodica.

Foto: Privatna arhiva

Depresija najčešće udružena sa samoubistvom

Psiholog Ilić ističe da mladi skoro nikada ne traže empatiju okoline. Neki od prvih znakova da osoba ima problem je promena raspoloženja koja dolazi usled razočarenja, prisustva izuzetne tuge, osećaja krivice...

- Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice i niže vrednosti. Svaka depresija sadrži agresiju, koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija najčešće udružena sa samoubistvom. Mladi skoro nikada nemaju mimičku ekspresiju depresivne odrasle osobe, ne traže empatiju okoline. Adolescentima je narcistički nepodnošljivo da budu depresivni, pa se zato veoma retko javljaju klasični simptomi depresije (plačljivost, gubitak apetita, nesanica). Adolescent kao dominantan mehanizam odbrane koristi acting out (ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koja je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način). Umesto da kaže "ljut/a sam na tebe", ona će bacati knjige ili udarati u zid - objašnjava naša sagovornica.

Takođe, opijanje i drogiranje je znak da se osoba ne oseća dobro u svojoj koži, koristeći alkohol i drogu pokušavaju da utole osećaj depresije.

Foto: Shutterstock

- Često su suicidne misli maskirane različitim ponašanjem koje je ponekad društveno prihvatljivo, kao što su ekstremni sportovi, ali i brza vožnja - ističe psiholog.

Šta mi kao društvo treba da uradimo

Naša sagovornica ističe da kada nam se neka osoba obrati za pomoć, treba da je saslučamo i pokušamo da razumemo, a ne da se smejemo i nesvesno provociramo.

- Ljudi obični izbegavaju da pričaju o svojim problemima jer se retko dešava da nam sagovornik stvarno želi pomoći. Već se to svodi na "e ja se isto tako osećam", "jel znaš da je i meni isto tako teško, ali ne planiram da dignem ruku na sebe". S tim dobijamo kontra efekat, narušena slika o svetu se potvrđuje - ističe Ilić i dodaje:

- Nemojmo kritikovati ljude oko sebe, pokušajmo da ih saslušamo i razumemo. Pokušajmo da takvim ljudima ljubavlju vratimo veru u život. Ne treba da budemo sarkastični, da se smejemo i provociramo.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

Bonus video: