DA LI STE ZA ZAPOSLENE KUPILI ZDRAVSTVENO OSIGURANJE? Ako je fiktivno, rizikujete zatvor i visoke kazne

Poslodavci koji zaposlenima kupe tzv “paket zdravlja” rizikuju ozbiljan poreski prekršaj i visoke kazne.

To nije dobrovoljno zdravstveno osiguranje niti je proizvod osiguravajućih društava, koja jedina imaju dozvolu Narodne banke Srbije da prodaju osiguranje. To je poruka Udruženja osiguravača Srbije i pravnika. 

Tzv. paketi zdravlja, koje prodaju neke zdravstvene ustanove, imaju skoro sve elemente dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Ali, to je “izmišljeno” osiguranje, upozorava struka. Poreski savetnik i dugogodišnji glavni poreski inspektor Boris Batarilo kaže da je zdravstvena zaštita sa  takvim proizvodima pružanje koristi zaposlenima koja je oporeziva.

Foto: Z. Ćirić/UOS

Preventivni zdravstveni pregledi nisu oporezivi, ali dijagnostičko-terapijske usluge imaju karakter zarade i na njih se plaćaju porezi i doprinosi. Paketi zdravstvenih usluga koje se nude na tržištu ne isključuju dijagnostiku i terapiju, pa poslodavci koji kupuju takve proizvode moraju biti oprezni. Ukoliko ne obračunaju i ne plate porez na zaradu, čine poreski prekršaj u smislu nepodnošenja poreske prijave, neobračunavanja i neplaćanja poreza. Kazna ne može biti manja od 500.000 dinara za pravno lice odn. 100.000 dinara za preduzetnika, pojasnio je Batarilo.

U Udruženju osiguravača Srbije kažu da ugovor o “zdravstvenom osiguranju zaposlenog” koji ne prodaju osiguravajuće kuće ne proizvodi pravna dejstva, jer ga je zaključilo pravno lice koje nije nadležno da to radi.  To znači da odnos na relaciji medicinska ustanova, poslodavac i zaposleni, nema nikakav pravni osnov. Konkretno, ako je nekome potrebna zdravstvena usluga i ode u medicinsku ustanovu, ona mu tu uslugu pruži, ali je on ne plati. Delom je za njega platio poslodavac, a većim delom ta medicinska ustanova koja se odrekla svojih prihoda u korist tog zaposlenog. Međutim, kako objašnjavaju u UOS, to odricanje prihoda nema pravni osnov jer ugovor po kojem je to urađeno ne postoji.

I redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nataša Petrović Tomić slaže se da su takvi ugovori fiktivni. Ona dodaje da su korisnici takvih “paketa zdravlja” u nepovoljnijem položaju od onih koji koriste polise nekog osiguravača.

Ovde nema predugovornog informisanja niti zaštite građana kao kod osiguravajućih društava, koja jedina mogu da prodaju osiguranje i pod kontrolom su Narodne banke Srbije. Kod ovih ugovora, nema zaštite onoga ko ne bude zadovoljan pruženom uslugom ili na bilo koji način bude oštećen, upozorava Nataša Petrović Tomić.

Ona je dodala i da se u takvim ugovorima navodi i naplaćuje preventivni sistematski pregled, a da se u specifikaciji vidi da usluga ima znatno više. 

Ako je na osnovu ugovora, kako god se on zvao, naplaćena mogućnost zdravstvenog pregleda po unapred utvrđenoj ceni, to liči na ugovor o osiguranju, koji mogu da prodaju samo osiguravajuća društva.