U SRPSKIM BANJAMA DAVNE 1922.GODINE NIJE SMELO DA BUDE MUZIKE POSLE 23 časa! I šta se još PROPISIVALO?

U Srbiji je medicinski u potpunosti do sada izučeno 307 termomineralnih izvora, a ima ih nekoliko hiljada

Od toga, recimo samo na Maljenu ima 20 termomineralnih izvora,koji nisu popisani. Izučeno je i 40-tak lekovitih vrsta blata. Nažalost, od toga se balneološki, pod nadzorom lekara, koristi samo 30-tak.

-Balneoklimatololija je medicinska disciplina koja se bavi primenom prirodnih lekovitih sredstava u svrhu zdravlja. U te prirodne lekovite činioce spadaju lekovite vode, lekovita blata, lekoviti gasovi i lekoviti klimati- kaže za portal Informer.rs naš čuveni balneoklimatolog prof.dr Milisav Čutović.

On dodaje da su lekovite vode i blata bili dominantni lekovi sve do 60-tih godina prošlog veka kada je ova vrsta terapije, pa i čitava oblast medicine, potisnuta u drugi plan.Posle Drugog svetskog rata naglo se razvila farmaceutska tehnologija.

 

Foto: youtube.com

 

 

Naredba knjaza Miloša

Naš sagovornik kaže da je knjaz Miloš 1834.godine lično naredio da se iz šest naših ilidža (banja) pošalje voda na Institut u Beč da se ispita njen sastav radi lečenja ljudi i održavanja narodnog zdravlja. Prema uputstvu koje su mu dali, on je uzeo staklene balone, zapečatio ih voskom i poslao lađom.

-U pitanju su: Višnjička banja u Beogradu (koja danas ne postoji), zatim Palanački kiseljak u Smederevskoj Palanci, onda Brestovačka banja, te Mala Jošanica, Ribarska banja i šesta se zvala Donja banjska koja se nalazila u okolini Novog Pazara - navodi za portal Informer.rs prof.dr Čutović.

On dodaje da se od tih šest banja, samo  Ribarska banja razvijala kroz vreme.

Ali, 40-tih godina 19.veka neko se setio i u Srbiju je doveo čuvenog doktora Lindermajera, nemačkog profesora balneologije. On je opisao preko 70 pojavnih oblika izvora i tako je postavio bazu za razvoj balneologije, te su krajem 19. i početkom 20.veka počele da se rade analize u laboratorijama.

 

Foto: youtube.com

 

Strog banjski režim

Kada je 1920.godine osnovan Medicinski fakultet u Beogradu, poseban predmet se zvao balneoklimatologija i imao je časova skoro koliko i interna medicina. Osnivač te katedre bio je tada docent bečkog Medicinskog fakulteta dr Laza Nenadović, koji je napustio austrijsku prestonicu, došao u svoj Beograd, osnovao ovu katedru i stvorio veliki broj uglednih lekara raznih specijalnosti koji su umeli da leče prirodnim faktorima.

-U to vreme, kaže prof.dr Čutović, Srbija je već raspolagala respektabilnim banjskim kapacitetima izgrađenim prema evropskoj balneološkoj doktrini i tradiciji.

Primera radi, davne 1922.godine samo banje Moravske banovine stvorile su preko dva miliona noćenja. A u svakoj banji propisivan je banjski režim koga je morao da se pridržava svaki posetilac.

-Recimo, posle 23 časa nigde nije smelo da bude muzike, ustajalo se u 7 časova ujutru, kao što su i sve ostale aktivnosti bile strogo isplanirane - navodi prof.dr Čutović.

 

Bonus video: