AKO SMO NA SAHRANI SAMO MI, BEZ POPA, JASNO MI JE ŠTA SE DESILO... Muzičar iz pogrebnog orkestra otkrio šta mu najteže pada na pogrebu!

Cena orkestra za sahranu u Beogradu je 15- 16.000 dinara, zavisno od groblja, a van Beograda je skuplje

Muzika za sahrane treba da bude nežna, nešto tiho što će možda malo da ublaži tugu na sahrani, kaže muzičar iz pogrebnog orkestra.

Pošto je u pitanju svečani čin, on dolazi u crnom odelu sa kravatom.

I, naravno svira primerenu muziku. Kako navodi, najčešće se traže starogradske pesme "Tiho noći" , "Na te mislim", "Kad bi ove ruže male", "Što se bore misli moje", "Nizamski rastanak", "Noć je tako tiha", "Bila je tako lijepa".

Foto: pixabay

Muzika je pravoslavni običaj

Iza trubača Aleksandrom Petrašom su godine iskustva, što u vojnom orkestru, koji svira i sahrane, što za građanstvo. 

- U gradu, sveštenik peva samo u kapeli ili crkvi i prilikom ukopa, a na selima, kada se ide u povorci kroz selo, peva se sve vreme u hodu, dok muzika pokriva deo - objašnjava ističući da je muzika pravoslavni običaj.

Ovaj muzičar kaže da su venci i cveće katolički običaj, dok muzika postoji i kod pravoslavaca, a pogotovo kod katolika.

Retkost je da na sahrani bude samo orkestar.

- To se dešava ako pokojnik nije kršten, ako su samoubice... Tad znam šta se desilo - kaže dodajući da je sviranje na sahranama emotivno iscrpljujući posao.

Krenuo je da svira još iz vojske, pa su usledili ratovi i sahranjivanje boraca. Tada mu je bilo teško. Taman kada mu se učini da je postao imun na žalost, demantuje ga sahrana nekog deteta.

- Nije lako - kaže.

Dostojanstven orkestar u Subotici

Petraš kaže da se sahrane razlikuju i kao primer dostojanstvenog sahranjivanja navodi ono što je video na groblju u Subotici.

- Grobari imaju crna odela, crne beretke, bele rukavice i crne cipele. Ljudi prvo nas vide i zato je bitno i kako izgledaš. Sahrana je jedan svečan čin. Treba svi da budu primereno obučeni. Ja se čudim kada ovde dođu u minićima, trenerkama i šortsevima. Ne možete da dođete u papučama, to je logično - ukazuje Petraš.

On dodaje da na sprovod odlaze po pozivu, a cena se razlikuje od mesta do mesta.

- U Beogradu je 15-16.000, zavisno od groblja, a van Beograda je skuplje. Ne mogu isto da koštaju Pazova, Lajkovac, Kragujevac i Niš - kaže i navodi da se na put polazi sa dva auta.

U takvim situacijama, kao što su sahrane ima i nepredviđenih okolnosti. Tako se, recimo dešavalo da sviranje bude prekinuto.

- Desilo se da krenemo da sviramo, da nas zaustave i kažu da će se neko onesvestiti. Naravno, plate. Nedavno smo išli u Niš. Isto smo počeli sa pogrebnim maršom, odsvirali "Na te mislim", pa su nam rekli: 'Nemojte sad, roditelji će da popadaju". Posle je bilo nemojte ni sad, nego posle... Pripalo im je teško - objašnjava dodajući da je pratnja zapravo prekinuta.

Inače, posmrtni govori su uobičajena stvar na sahranama. Umesno je, smatra Petraš da se na taj način najbliži oproste od pokojnika.

- Na vojnoj sahrani ima govor. Kod Crnogoraca ima bar tri govora. Nekad me konsultuju, a ja kažem da bi bio red da se kaže par rečenica. Neretko je da to budu stranice i stranice. Razumem i to i podržavam - objašnjava.

 

Bonus video: