OVO SU CENE ŠKOLARINA ZA FAKULTETE U SRBIJI! Najskuplji je ETF, a najjeftiniji...

Kriterijumi prilikom izbora budućeg zanimanja potpuno su se promenili. Budući brucoši sada odlučuju racionalno

Evo, koje su to najtraženije studije među mladima u Srbiji, a koje najmanje poželjne i zašto je to tako.

Iako mnogi studenti upisuju studije zbog ljubavi prema određenoj profesiji, to je poslednjih par godina poslednji bitan element kojim se vode pri odabiru fakulteta, piše Blic.

Mnogi budući akademski građani vrše izbor imajući u vidu trenutnu porodičnu finansijsku situaciju, ali i razmišljajući koje sve mogućnosti imaju nakon studiranja, gde će sve moći da se zaposle sa dobijenom diplomom i kojim zaradama mogu da se nadaju.

Foto: Pixabay

Najjeftinije je u Boru

Kada je o beogradskom Univerzitetu reč, Elektrotehnički fakultet i dalje je prvi na listi po pitanju visine školarine, pa za smer softversko inženjerstvo na tom fakultetu treba izdvojiti poveću svotu novca - 243.000 dinara.

Samo tri hiljade dinara jeftinija je školarina na Arhitektonskom fakultetu i iznosi 240.000 dinara. Ipak, cena obrazovanja za neke je i mnogo veća, posebno za one koji žele studije na engleskom jeziku koje su na Medicinskom fakultetu 7.000 evra, 5.000 evra na Stomatološkom i 3.000 evra na Faramaceutskom.

Za one koji nemaju ili ne žele da daju ovolike svote novca za studiranje, postoje i druge povoljnije mogućnosti. Recimo, na Tehničkom fakultetu u Boru, koji spada u Beogradski univerzitet i čija cena je samo 50.000 dinara. Sedam hiljada dinara skuplji je Rudarsko-geološki fakultet, dok samofinansirajući studenti na Fizičkom fakultetu treba da izdvoje 60.000 dinara.

Foto: printscreen

Mnogi bi da budu zubari

Kako procenti pokazuju, na prvom mestu je Stomatološki fakultet za koji se prijavilo ubedljivo najviše kandidata prema broju postojećih mesta, tačnije 866 prijavljenih nasuprot 250 omogućenih mesta.

Gužve je bilo i na hodnicima sve popularnijeg Fakulteta organizacionih nauka na kojem je prošle godine konkurisalo dva i po puta više studenata u odnosu na raspoloživa mesta, te je brojka iznosila 2.253 nasuprot slobodnih 820 koje je fakultet pripremio.

Pored ljubavi prema medicini i programerstvu, izgleda da su naši mladi zaljubljenici i u psihologiju, jer je na tom smeru pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, čak 6 kandidata konkurisalo za jedno mesto (556 prijavljenih prema 88 predviđenih mesta).

I Elektrotehnički fakultet poslednjih godina zauzima sve više mesta, barem kada je interesovanje za njim u pitanju, te je tako 2021. godine 1.135 sveže svršenih srednjoškolaca apliciralo na toj instituciji, iako broj i te kako premašuje predviđeni broj mesta - 720.

Foto: RINA

Slabo interesovanje za jezike, hemiju i učitelje

Filološki fakultet izgleda da gubi onaj sjaj koji je davno imao, pa se tako ove godine u Beogradu za Srpsku jezik i književnost, Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom i Srpski jezik i književnost prijavio ukupno 101 kandidat, pa je na grupama za književnost od ponuđenih 180 mesta, upisana jedva trećina.

U Srbiji je situacija na tom fakultetu daleko gora, pa se tako u Nišu prijavilo tek 29 studenata, iako je bilo slobodnih 50 mesta, a u Novom Sadu samo 17, pored 58 mesta koja je fakultet obezbedio.

Pored slabe potražnje za jezicima, ništa bolje prošle godine nije bilo ni na Hemijskom fakulteta, Učiteljskom fakultetu, kao i na Filološkom fakultetu koji sem pomame studenata za studiranje Psihologije nije imao sreće sa ostalim grupama i smerovima.

Iako velika potražnja za pojedinim fakultetima možda daje sliku kako je Srbija puna brucoša, izgleda da je u pitanju varka. Kao najbolji primer za trend opadanja broja srpskih studenata jeste paradoksalno ujedno i najpopularniji Univerzitet u našoj zemlji - Beogradski, čije zgrade su iz godine u godinu sve praznije.

Već prethodne tri godine broj upisanih studenata na državne i privatne fakultete manji je za 10 odsto, a prema podacima za 2021. godinu od planiranih 9.643 brucoša upisano je svega 8.756, što je najmanji broj budžetskih upisanih studenata u poslednje četiri godine.

 

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.