Jedan od 10 NAJSTARIJIH sportskih objekata nalazi se u BEOGRADU! Stariji i od VIMBLDONA, a njegov opstanak je godinama pod znakom pitanja!

Borba za opstanak Hipodroma traje decenijama. Za to vreme brisan je iz kalendara trkačkih sezona, potpisivale su se peticije, smenjivale se informacije o tome da će biti izmešten ili će postati nacionalni konjički centar, imao je direktora sa najkraćim mandatom...

Na Hipodromu mogu da se jašu konji ili da se samo gledaju i maze. Može i da se uživa u prostorui  zelenilu, pa čak i da se postigne ili odbrani gol. Ovo mesto omiljeno je i mnogim ličnostima iz sveta umetnosti, a ne samo sporta.

Hipodrom u ovu sezonu ulazi sa već nekoliko održanih trka i revijalnih dana, pronađeni su sponzori, a sve trke direktno će se prenositi.

"Najviše su doprineli konjari i ljudi koji su ljubitelji ovog sporta, koji su na Hipodromu non-stop, koji su i za vreme ratova i bombardovanja izlazili i ta ljubav je ustvari pobedila sve nedaće koje smo imali", navodi Veljko Rosić, direktor JP "Hipodrom Beograd".

"Interesovanje je drastično veće, ali kapaciteti i sistemska rešenja i prepoznavanje od strane grada i države, samim tim i JP 'Hipodrom' kao jedne državne institucije ne mogu da kažem da postoje", dodaje Milan Đorđević, međunarodni sudija i stjuard za dresurno jahanje.

Hipodrom i dalje ima samo četiri zaposlena. Nedostaju sredstva za održavanje i izgradnju novih sadržaja.

"Mi sređujemo staze, ali to nije dovoljno. Staze moraju da se srede iz korena. Vreme je uradilo svoje i dosta je uništilo  staze koje su devastirane na nekoliko mesta. Da bi se to sredilo nije dovoljno samo zakrpiti rupe već se mora se podići cela staza. Da li će to uraditi grad, država, da li ćemo naći javno partnerstvo ne znamo, ali traži se u svakom slučaju način da se Hipodrom vrati na ono što je nekada bio", navodi Rosić.

I taman kad neke stvari krenu nabolje, iskrsnu novi problemi. Kako zadržati džokeje, trenere, jer i oni odlaze u inostrantsvo.

"Ljudi koji žele da žive od konjičkog sporta ili konjičke industrije, da tako globalno nazovem, ne vide sebe u ovome zato što perspektive nema, džokeji nemaju obavezno socijalno osiguranje, nemaju zdravstveno, kad im se desi nešto oni su u problemu velikom, prepušteni su sami sebi ili porodici i jednostavno odliv je evidentan", poručuje Đorđević.

Zvanična evidencija ne postoji, ali prema nekim procenama, u Srbiji trenutno ima oko 20.000 konja, a celokupna konjička industrija ima promet od oko 80 miliona evra godišnje.